Vreme, 02. 11. 1936., S. 1

БЕЛИКИ ГОВОР Г. МУСОЛИНИШ У МИЛПНУ За „оружани мир", за сарадњу са Југославијом Против Друштва народа и правне једнакости сила Опомена Енглеској и Француској „Односи са Југославнјом много су се поправнлн. Већ постоје основице за стварање срдачног нталнјанско - југословенског прнјатељства"... „Нестало је главне основице Вилсоновске идеологије — замисли о ра зоружању Нико не жели да се разоружа, па прем а томе није могућно да се сви заједно и једновре мено разоружамо"... „Арцга једна илцзија је ко лективна безбедност која није никада постојала. ,Мста таква кршатииа с к ојом треба прекинџти јесте нацело о недељивости мира. „Дрцштво народа оснива се на апсцрдном темељц безцсловКе правне једнакости свих наро да! Оно има да се прецреди или да цмре! Пошто нам изгледа да је препород те цстанове доста тешка ствар, то, цколико се нас тиче, може да цмре.

Милано, 1 новембра. — Милано је данас освануо у свечаном расположењу. Све зграде Оогато су искићене заставама. На многим фасадама налазе се огромне слике г. Мусолннија као и разапета плагна на којима су џиновским словнма нслисане поједине важне изреке Дучеа. Још сатнма пре но пгго ће г. Мусолнни отпочети свој говор. непрегледне колоне фашиста кретале су се пут трга пред катедралом. праћене масом грађаиа. Најзад настаје тишина н министар претседник отпочиње свој говор. У почетку свога говора г. Муеолини каже да данас узима реч да би јасно одредио иоложај фашистичке Италије у односу лрема другим силама. „То је, ве.ти г. Мусолинн, веома потребно у овако мутним часовнма као што су садашњи. „Свака моја реч, каже Дуче, добро је смнш.гена и одмерена. „Треба нре свега рашчистити међународни тереи од свих лажи и заблуда вилсоиовске ндеологије. „Нестало је главне основице те идеологије — замисли о разоружању. Ннко не жели да се разоружа, па према то»1е није могуће да се сви заједно и једновре.мено разоружамо. .Друга једна илузија јесте колективна безбедност која никад није постојала. „Иста таква крилатнца са којом треба прекинути јесте начело о неде .БИВостн мира. „Друштво народа оснива се иа апсурдном темељу без-

условне правне једнакости свих народа! Оно има да се преуреди или да умре! Пошто нам изгледа да је препород те установе доста тешка ствар, то, уколико се нас тиче, може да умре. Никада нећемо заборавнтп де.монску прнвредну опсаду коју је друштво народа покушало против Италнје која је том прнликом показала да је способна на све жрт#е, те да је решена, ако устреба, чак и да се бори против свих 52 учесника у тој опсади!" У даљем току свога говора г. Мусолини се осврће на односе између Италије и, Француске и каже између осталог: „Докле год Француска према на.ма буде заузнмала резервисани став ишчекнвања, не може а да са своје стране не чнннмо то исто". Дуче затим истиче одличне односе који владају између Италије и Швајцарске, те потом говори о односима са Аустријом и Мађарском за коју каже да мора да јој се пзађе у сусрет у интересу мира у Подунављу. Говорећи о Југославији г. Мусолини је рекао: „Односи са том државом много су се ноправили. Већ постоје основице за стварање срдачног италијанско - југословенског нријател>ства". „Друга једна велика зсмл»а која ужнва симпатије италнјанског народа јесте Немачка. Бсрлинским састанко.м већ су

решсни неки веома тешкн проблеми. На осовини Рнм — ј Берлнн може се изграднти | саралња свих држава Европе ј задахнутих добро.м рољом. Нротивбол>шевнчка застава I јесте стара застава фашизма. „Бо.мневнзам данас ннје ништа друго него оиака врста суперканнтализ.ма! Кра.јње је време да сс ирестане са антитезом фашизма и демократије. „Италија је претеча бол>е будућности, будућности која отвара пут правој цнвилнзацији, цнвнлизацији рада". Г. Мусолини затпм се обраћа Енглезима који на радиу слушају његов говор и вели: „За Енглезе Италија је као неко острво у Средоземном мору кроз које води пут за важне енглеске иоседе. За IIталију Средозе.мно море јосте њен живот! Италија нема ниI како намеру да загрози том ! енглеском путу или да га чак ; прекине. Али хоћемо та се по' гатују наша права! Потребно је да Енглези схвате да постоје свршене и непромент»пве чињенице. Постојн само једно решење којим се може постићи коначни споразум. Ако би ко покушао да спута Италију на овом мору које је било море старога Рнма, цео италијански народ скочио би ј на ноге. ОДНОС СА МАЂАРСКОМ | Г. Мусолнни је затим споменуо односе са Мађарском. ,.Н«» може се реншти проблем Дунавског басена док се Мађарској ие прнзна њено нраво. { Мађарској је учињена велика неправда и њој је отето че- I тнрн милиона њених сународ- I ника. Сувнше апстрактнп теоретнчари нраведностн да би задовољнлн нравду учннили ј су још већу неправедн >ст. И- | талнјански народ гајн веЈ-вке | симпатије према Јађарском народу. Поштује њене војннчке врлнне, њено јунаштво и у најскоријој будућости Италија ће јавно нотврдити ово пријател>ство. „Наше с.мернице за 15 годину фашизма гласе: „Мир са свима! Али оружани г.гар!" У вези с тиме г. Мусолини говори о усавршавању сувоземног, поморског и ваздушног наоружања Италије, истичући уједно потребу усавршавања целокупне игалијанске привредне производње. Дуче позива становништво Милана да вазда својски ради за добро царства и за благостање, моћ и славу отаџбине. Говор г. Мусолинија чсото је прекидан бурним одобравањем које се по завршетку претворило у прави ураган одушевљења. Хиљаде и хиљаде махале су тробојним заставицама, вичући: „Дуче! Дуче!" (Стефанн)

Г. де Валера траши уједињење Улстера са Ирском Лондон, 1 новембра. Јутрошњи „Сендеј Кроникл" објављује извештај из Даблина о говору који је синоћ одржао г. де Валера на годишњем конгресу своје странке („Фиана фејл"). У том говору г. дс Валера је у главном изложио свој даљи уставноправни програм. Рекао је да полазна тачка уставној рефор.ми треба да буде потпуно уједињење Ирске, здружење Северне Ирске (Улстера) са садашњом Слободном Ирско.м Државо.м. Влада Слободне Ирске Државе предложиће улстерској влади преговоре о уједнњењу. Ако би то уједињење било остварено, рекао је г. де Валера, повешће се преговори са британеком владом о новом регулисању положаја Нрске у саставу Британске заједннце. (Авас)

Посета г. др. Стојадиновића Васељенском Патријарху Венијамину

Ручак цариградсног валије на Принчевсном острву у част г-ђе и г. др. Стојадиновића

У ХАЈТЕУ ЈЕ ИЗВРШИО САМОУБИСТВО БИВШИ КАНДИДАТ ЗА ПРЕТСЕДНИКА РАЈХА, ВИНТЕР Париз, 1 новембра. — Јављају из Хале да је у тамошњем затвору извршио самоубиство Густав Винтер који се налазио међу кандидатима за претседника Рајха приликом избора 1925 године, на којима је први пут изабран за претседника пок. маршал Хинденбург. Винтер је био осуђен на затвор због прекорачења закона о забрани сваке политичке делатности распуштеним политичким странкама. (Авас)

Нретседник Турске Републике г. Кемал Ататурк са претседииком владе г.Нсмет Инено* н министром спољних послова г. Ружди Арасом

(Од нашег спеиијалног извештача) Цариград, 1 новембра. - - Телефонски извештај). — Недел>а је у новој Турској празник одмора Овај дан у Цариграду г. др. Стојадиновић је по-

светио Васељенском Патријар! кивао Краља Петра I кад јб ху г. Вениамину, тристотинн- овај долазио у Фанар да посе« том Патријарху откако је Исто ти славвога патрнјарха Јоа-

чне православне цркве, седамдесетогодишњој и ученој глави, који је још пре 31 годину као викар Патријаршије доче-

Енглеска снроводн огро.мно наоружање. На слнцн се влдн енглески министар војни г. Даф Куиер (лево) како нзлази са седиице одбора за одбрану земље

Нова зграда нашег посланства у Анкари

кима Трећег. Он је одликован од нашег Краља Крстом Светог Саве. Тај Крст је данас висио на Патријарховом врату са пуно части кад му је премијер Југославије долазио у посету. Цело јутро Фанар је био у очекивању ове посете. Овај историски крај на Златном Рогу у којем су васељенски патријарси примили своју столицу пошто су најпре били изгнани из Свете Софије а затим из цркве Светих Апостола. Управо од 17 века тај кварт, који ја био жижа православља и средиште Фанариота најпре бунтовних и завереничких војника православне цркве и хриш« ћанског народа. а касније измећара властелинске порте, Тај кварт кривудавих улица са трошним дрвеннм кућама, како га је сагледао Пјер Лоти, очекивао је сада г. др. Стојадиновића.У порти цркве била је велика колонија православнпх грађана. На улазу у Фанар митрополнт Брусе г. Поликарп са секретаром Светог Си« нода п шест архимандрита (Наставак на трећој страни)

„ЈАКА ЕНГЛЕСКА ЈЕ НАЈБОЉА ГАРАНТИЈА | ЗА МИР" Лондон, 1 новембра. — Министар војни г. Даф Купер држао је вечерас великн збор конзервативне партије у Бер- ] кенхеду у грофовији Чез. Између осталог је подвукао: „Могу да вас убедим да ништа не може више допринети успеху ствари мира него осећање да је Британска Импернја јака и спремна да се брани. Супротно томе ништа не може у будуће у већој мери повећати осећање несигурности у свету него мишљење да је Енглеска слаба". (Авас)

Француској влади није стало до пакта западних сила без учешћа њених савезница Париз, 1 новембра. (Телефонски извештај) — Данашња нариска шта.мпа оншнрно коментарнше јучерашње днпломатске разговоре мнннстра спољинх нослова г. Делбоса. Г. Делбос је примио амбасадоре Немачке, Белгије и Југославнје. Претпоставља се да се говорило поглавито о ннтању закључења западног пакта, о ситуацији у Шпаннји, о снтуацијн у Средњој Евронн и о односн.ма из.међу Француске и Белгнје. „Ити Паризнјен" вели да француској владн сада ни мало није хнтно питање конференције западннх сн.ла јер на овој конференцијн не бн могли учествоватн савезницн Француске у Средњој н Источној Европи. Агенција Радно још додаје да француска влада не мис.ш да се одрекне начела колективне безбедности п система регионалних пактова у Средњој и Нсточној Европи. (Време)

У СУКОБУ КОМУНИСТА И ПРИСТАЛИЦА Г. ДОРИО-А У НИЦИ РАЊЕНО ЈЕ 40 ЛИЦА Ница, 1 новембра. — Синоћ су овде комунисти изазвали неред, покушавајући да омету збор народне странке којој је на челу бивши комуниста-дисндент г. Жак Дорио. Дошло је у неколико махова до туче, те је повређено укупно око четрдесет лица.

ПРАЗНИК ЗАДУШНИЦЕ ПРОСЛАВЉЕН ЈЕ У ПАРИЗУ У СЕЋАЊУ НА МАРШАЛА ФОША Париз, 1новембра. (Телефонски извештај). — Приликом празника Ла Ту сен (Задушнице) широм целе Француске одржане су комеморативне церемоније погинулима у рату. Осим тога. данашњи дан је био посвећен такође комеморацији великог француског генерала из светског рата маршала Фоша. У целој Француској скупљани су лпилози за подизање споменика маршалу Фошу у Паризу. Јутрос су г. Даладје, миннстар за одбрану земље, г. Кот, министар ваздухопловства, и претседРепублике г. Лебрен. свечано посетили гроб Незнаног Јунака на тргу Етоал положивши том приликом букете цвећа на светоЈ комеморативној плочн.

РЕЗУЛТАТИ ЈУЧЕРАШЊИХ УТАНМИЦА

Београд-Загреб 1:1 (0:1)

Моменат пред голом Загреба: Хнгл (окренут леђпмп), Пајевнћ, Белошевнћ, Стевовић н Гајер у једно.м чудном сплету боре се за лопту

ПОШТАРИНА ПЛАЋЕНА V ГОТОВУ.

ГОД. XVI

ВРЕНЕ

ДИРЕКТОР ДР. ЉУВА ПОПОВИЋ

V

- 5317 БРО) ПОНЕДЕЉАК, 2 НОВЕМБАР 1936 ГОДИНЕ ПРИМЕРАК 1 ДИНАР

БЕОГРДДСКО ИЗДВЊЕ Р?еттд*оп рог±ак)1 Призмата најбо.т>а марка За готово и на отплату ПашиЂева 14, Београд. Тел. 24-167.