Vreme, 05. 01. 1940., S. 2

СТРАНА

ВРЕМЕ

ПИТАЊА ДАНАШЊИЦЕ

Бнфе илн Монтекарло? Село Рнстовва. квко нвзнатно \ по брсју становннка, поред мно- Л гнх другнх установа нма -

Шта Француску стаје рат: 1.- наоружање едног артилерисног пуна 50 милиона франака; ;2.- нгоружање једног батаљона тенкова 120 милиона франака; |3.- {едночасовни напад пешадиске дивизи.е 5 милиона франака

Слаба хасна од сннжене I 01,0 ' е бел »* а не цоктор права.. цене петролеума ^ Да јв пдтропеум од прв нзввсаог временд бно мЛого посвупно т« да су потрошачн бндн >јдовзљнн кад гу гв могпн и зв 10 дннара по лктру добнтн, то је > I гих другнл устамова пма л вео- ш . -. . „ сивквко веК свнмв позн^та Али , .« ње да )в после об]вв0 рата ма отклонити недапе око исннје сввкоме познвто н 'к:. да је ј ма зна * в }Ј** желвзничку стани с к ла пање финансиског угово- плати набавки у злату. Тако ће од како је нзвшлв уре^5а да се | «У са бефеом. ва е несре а између Енглеске и Францу- Француска моћи да врши иапетролеум не сме продавтн скуп- | драги чкка Од;ече, у томе што ске на ј важни ј н ДО гађа у одно- плату СВНХ лиферација од ». ОД 7 ДИКвр. ПО питру, , т.| биф. Л Р < ЛИЧИ И. 1«лну И- , ових даеју звмал>а И с-, странв енглвских домнниона, бро) потрош.ч. !.»о Н. и С.И) ! д„„ ну .оцк.ринау V Монте- , к тво ИЈ прошлог рата послу . I нарочито Канаде и Аустрали]в нвзадово.љвн св кввлитвтом пе- ка р Л у ( Н вго нв бифе. Ту се, на- I 1

(Од нашег нароиитог извешта^а) Парнз, јануара. — Нема сум- 1 ће у односу са многим земља-

тролеумв. Нвкме, од квко ј* он ' лме д#ноноћно игра ј у иарте, у (

појвфтннно, почвг. су нвши малопродавци дв гв,*^вко се кажв, жрствс т.ј. да га мешвју нв знам ки ја с чкм, твк, вко полв свтв пвмпа сввтлк, морате скндвти цндиндер дв гв чистите, јвр толико лоцрнн дв се не може кншта видети. Твко јв код ^Нас у Руми. Звто те молкм дрвгн чикв Одјвчв одјекни мв.по к овоме некв твој громкн глас допрв до ушију оних који бн требвло дв ово спре чв, јвр оввко се вишв кв можв. ★ Нехат државних надлештава У Звмуну нв најпромвтннјвм месту код поште, гдв пролвзн хиљвдвма људи, тротоар ннјв очишћвн од снвга. Снвг св претворио у лвд н публнка св, чвквјући трамвај и силвзећи с трвмввјв, чвсто кпнзе и пвдв. Твко сам видво дв су, у току 10 минута пвли једвн војннк и једна госпођа. Па ко морв принуднтн ову Држввну уствнову дв очисти тротоар? Таква установа требало би да служн за углед приватним лицима, кво што је нв прнмер лепо очншћен тротоар преко путв поште код команде морнарице. Ивко је снег пво пре 6 двнв тротовр још ннје очншћен до двнвс. Ко ће одговарати за повреде оинх који ће на овом клизавом тервну страдати? ★ Ко је у праву? Путовао сам послвдљвг дана прошлв године подневним возом из Вршца за Београд и био сведок јвдне сцене вредне сваке пвжље л — ОС^«. Возови, које с&презкицимв које св војиим вежбама, препуни ... Железничко особље, које треба искрено жалнти, поред врло иапорне службе пуне одговорности, мора да трпи и разна малтрвтнраа,а. Кондуктер једва сглже к до нашег вагона, грабећи сваки тренутак, кахо би што савесније обавио своју дужност. Један адвокат (доскора Вршчанин а сада Београђ&нин) обрецну се на кондуктера да му откључа врата која спајају два вагона. Кондуктер му учтиво одговори да су врата откључана, те продужи овој посао. На то г. адвокат „скреше"' мај-ку кондуктеру н за/тражи му име да му „покажв". .. На крају се утврдило да су врата била стварно откључана, али да се т&шко отварају. Ко је сад зв осуду? — Наравио фаагултетлија. Али, поред свега што очевитци потврђују, уверен сам да ће јвдни кондуктер бити и квжњен — нвстојањем 'г. адвоквта, код надлежних. А зашто? — Само

којој игри учествује најчешће и < сам г. бифеџкјв, било кво „киби- ' цер", било кво играч. Квд бн се коцкао само бифеџи;в ни по једв, него се та заразв проширила и на једну велику већину мештана, који досксра беку познати по својој умерености и честитостн. Што је још жалоснијв, ту многн, нначе ( сиоомвшни људи, остввљају и псследњи, знојем заливекк ди- ( нар. ** Чини мн ое да се хазардне ' нгре, као што су те проклете кврте, противв пропису Прв- Ј пао ии „„ ом „ ма внлннка о бифенма при желе- Њ0 ф раН цу С ких финансија, а зкичким станицвма, али шта Н арочито од објаве рата са врвди, кад за то неће да зна о- ј в дне, и као манифестација лонај, кога се то највкше тиче. ( ј алне сарадње Енглеске и н>еСтога ћв тн Ристовчани бити ном у Ч ешћу V овом рату, са вечнто захвални, драгн чика Од- друге стране. јач. ако одј.кнеш што јаче мо- < Главни ра3 лог, којн јв рувожеш, не 6и ли дошло до у шију ' водио фраЛцусиог министра надлежиих, јер гоолоднн бифе- , ф инанси ј а г . Пол Рвноа за заџијј им. дост. тврде у шк. , рључењв овог ^говора јвсте Хонорар одбору 3. Знисву по- , напор да се сачувају златне моћ у Београду.

жило је савезничким државни- у фунтама, што значи огромне уштеде у изливу злата изван француских граница. Овај уговор, потписан 4 децембра. састоји се у главном у следећем: 1. Као и у прошлом рату, упријатељске односе између 1 тврђен је паритет између фран двеју савезница. Јер док је каи фунте, који ће остати не- ( Француска изашла из прошлог промењен за све време рата и ј значаја, јер ће скоро све на рата са својом руинираном мо- ј 6 месеци после рата. Паритет | бавке (осим у Америци) моћи

цима да унапред реше разна питања Финансиске природе, како би се по свршеном рату избегле трзавице које су произишле из Версајског уговора, и које су необично помутиле

Француска ће од ових трошкова узети на себе две петине, док Енглеска три петине. На тај начин, Енглеска подноси веће жртве у финансиран>у рата, како би се рекомпензирале веће жртве које ће, свакако, Француска поднети у ратним операцијама. Као што се види, овај физансиски уговор између двеју савезничких земаља је од огромног значаја у финансирању рата са једне, и чувању златних резерва са друге стране. У финансирању рата то је од

Петак, 5 1ануар 1940 ИРАТНЕ ВЕСТИ ИЗ ИНОСТРАНСТВА ВАШИНГТОН. — Апостолскв пвлв. гиипјв саопштнлв је па је Свотц 0*вц П"пп одпучно дв напмонује зв карданала п нвдбнскупа у ЧнКагу Оца С*мјувла Стрпча, надбпскупа у Мнлвокну. Днецоза у Чнкагу бројв првио милион всрннка п сматра се кпо јсрна од најбогатпјпх у свету. ★ Буднмпешта. — За мвђарског поспанпка у Бротнспавн ианмснован је □осадашљп мађарскн отпРввкпк пзслова, генералнн консул г. фон Сабо. ★ Пврпз. — Саопштава се да ћо ц«"«а гасу усноро поново бпти пожвНана. ★ Мддрад. — Објављен је указ кој 1м јв г. Псдро Гарсна Кондо н Менендес, досадашн.п опуномоћенн шпапскн мнннстар у Иалнјн, нацменоввн за амбасадора. ★ Рим. — Г. Мусолннн прнмно је дапас јапанске авпјатпчаро којн су

НОВЕ КЊИГЕ и чагоииги

' резерве, као услов за одржаље ' л курса фР аН1 *У с * 0Г франка и Ф француских ренти. 4 Светски рат је испразнио ^ францускв касе набавкама у * Америци и другде, које су ' највећим делом плаћане у де• визама. Овај рат ће по свој бити још катастро-

ОКО СОКОЛОВО, гласник соколсне жупе, Београд у свом бро- ( ју, за јануар, доносн: Београд је прилици проговорно: један народ — једна / фалнији по финансије зараћедржава, Један жнвот - ,№дна сна- ■ земаљв с обзирОМ На ТО га, ј>тословенском соколстзу, по- • них знмш&а, и и сланнца Савеза сокола; Значај пр / што Америка И ОСтале земл>е вог децембрв Д Станкоаић; Првн ^ набдева ј у саввЗНИКе ИСКЉудецембар 1939. М. Сннобад; Сокол / м |У ство престоннчке жупе снажно на- ЧИВО за ГОТОВО у девизама, предује: Освећење Соколског до ' тв б и резерве злата Француске ма у Румн (ЗндаревI, Соколство у ' , А.шаигит. садашн.нцн. Предавање одржано биле недовољне за финансир у Румн. Соколима у Румн, песма н>е рата, што би опет онемоског^Мннистра' ' »ило нормализацију енономреч у правн »чс; Говорн пред вр- ( СКИХ прилика после рата. нГ^а° Р 5 а ок& Ј1 ж, Р .^ Ј Овим уговором Француска адмннистраци^а (Толстојева 18). . добија за набавку ратног ма„АГРАРНА МИСАО". - Иза- > теријала на страни нову и сошао Је из штампе лист за поди- ( лидну монетарну ]единицу ензаае села и пољопрнвреде од 1, глеску фунту стерлинга, која јан\-ара. — Има следеПи садржаЈ: 7 ^ 7 7 др. Мнлорад Недељковић: У новојИ годнни; — Рад друштва; — Свима месннм организацнјама; — Познв на претплат> - ; — Саопштења: Набавка плавог камена; — Кредити код Аграрне банке. „Аграрна »гпсао" редовно нзлазн два пута месвчно н то 1 и 15 у месецу. Претплате се примају преко чековног рачЈ-на бр. 57.640. Уредннштво н

нетом, дотле је Енглеска фун- ј е утврђен на 176.62 франка та задрлчала своју предратну I једна фунта стерлинга. На орредност. , вај начин судбина франка је Овај финансиски уговор ;е, везана за фунту или, другим по општем мишљању, огроман речима, његова вредност ууспех Француске. Он је дошао главном осигурана је до краја као последица сталног снаже- ( рата. 2. — Други, и један од најглавнијих аранжмана у овом уговору, јесте узајамна обавеза за ликвидацију кредиторног салда у „националној монети". На овај начин обе земље могу ликвидирати тај салдо у францима или фунтама у место у доларима или златом. Француска ће све набавке у Енглеској или доминионима плаћати у фунтама, а у недостатку истих у францима по утврђеном паритету. Енглеске трупе у Француској плаћаће своје набавке у француским францима, које им француски трезор ставља на расположење. Француска ће своје набавке у Енглеској и доминионима плаћати у фунтама које јој опет енглески трезор ставЗ^д на расположење. Ово је од огромне важности за регулисање поруџбина од стране Француске у Канади, која је у-1 главном најважнији лиферант авиона, муниције и цереалија. 3. Трошкови учињени за заједничку ствар, урачунавши и финансиску помоћ другим земљама и трошкови пољске војске биће ликвидирани одмах по завршетку рата.

да плате својом и енглеском монетом. Значи, потпуно је осигурано финансирање једног дугог рата. Ово је од огромног значаја

када се узму у обзир огромни трошкови око наоружања. Само један брдски топ (75 мм) кошта 300.000 франака, док потпуно наоружање једног артилериског пука износи око 50 милиона; један батаљон тешких тенкова кошта 120 милиона. У нападу, који траје један сат, једна ДИВИЗИЈа потроши о- ст нглн првпм авноном редожне вазко 5 милиона франака муници- п >' хопповНв службе токно — Рнм. је и бензина. Ово је од огромног значаја кад се узме у с^Зир да француски буџет за п^^ва три месеца 1940 год- износи око 55 милијарди, а цео буџет за 1940 годину, под садашњим условима рата, изнеће око 250 милијарди без цивилног буџета који износи 79 милијарди. ЖИВ. ПАВЛОВИЋ

Енглеска набавља меко дрво из Канаде и Русије Лондон, 4 јануара. — «Еко-1 »Економист« напомиње да номист« јавља да је данас се из Северне Америке могу

главни задатак државног комесара за дрво и грађу при министарству за снабдевање да набави довољне количине меког дрвета, које је Енглеска пре рата увозила из Финске и скандинавских земаља. То је углавном боровина и јеловина. Због рата није могуће увозити из поменутих земаља. У Енглеску је стигла једна већа пошиљка из Русије по споразуму о трампи каучука за дрво и тиме је донекле олакшана ситуација. Канада ће ускоро послати знатне количине меког дрвета. По једној стручној оцени, у току ове године Канада има да испоручи око 2 и по милиона кубика меког дрвета, што претставља 25 до 30^ е од укупне мирнодопске потребе Британије.

Рачуна се да ће меко дрво из Русије и Канада засада углавном подмирити британске | потребе.

пухопловне службе Токно ★ Софнја. — У Бугарској алапа вел«. ка хладноћа, а у пзвесннм крајеаима температура со спустнпа на мниус 30 степенн. Забвлеж е н јс аопикц ђрој носрсћинх случајева. ★ Парнз. — Француска аојска у Сирпји ставнла је на распопожвљо вла□и шаторе н пет хнл>апа покрнаача. Францускн внсокц комвсар у Снрнјн куппо је матернјал за шаторе зв суму од 200-000 франака, с тнм ца "Л прспа турској владн. ★ Атина. — Сиег пада у целој М«кеI доннји п Тракнји. Услод снега пронниут је саобраћај на апше моста. | У Тесалпјн влада хладноћа од мпј нус 12 степена и све су реке и Језе' ра звлеђенн. ★ Каиро. — Лнс т гЕжппсијеп М»Л« ."опстатује да је услед садашн>ег рата знатно сман>ен саобраћај кроз Суецкп Каиал. Тако је саобраћај кроз Канал у октобру оае године бно за 33% маљн од саобраћаја у октобру прошлс годпио. ★ Рнм. — Исту«га која је по»едена поводом пожара у Ват п канскои ГРаду у згради апостолске нанцсларпј 0 п у црквн Светога Лоарв, утардпла јв да су знатно оштвћевв таваппце -•остолсив канцеларије н - цркае Све. Поаре, а да су остали деловн в• неоштећени. ★ . гокхолм. — Услед тешкоћа у сн»б -аљу угљвм велвке радп> е , бноскопп н рссторанн донолн су одлуку ца сведу осветл>е№в својпх пзлога за 75%. , ★ Мадрид. — У С«рагосн отцочелв еу све^лностп поводом годншн>пие Мадоне од Пнлара. Као што је позаато овв свспаностп нмају карактер на-јинплног празнпка. Свечаностпма су

увек добити неограничене по личине свих типовв дрвета за грађу. ВЕЛИКИ ПОЖАР ХОТЕЛА У АМЕРИЦИ ЛГинеаполис, 4 јануара. — Агенција Авас јавља: Хотел *Малборо« изгорео је до темеља. У пожару нашло је смрт 18 лице. Око 30 лица тешко је повређено и налаз« се у бол ци, док се ништа не зна з? лица, која су се такође нала у хотелу када је избио пс; Само 12 лешева могло је бк идентификовано. Ватрогасци траже по згаришту. које се још дими. остале жртве. Рад ватрогасаца знатно је отежвн веома ниском температуром од 20 степени игпод нуле. До пожара је дошло због тога шго је^еко бацио остатак од цигарете а^Јсотелско Сметиште. Пожар се ширио таквом брзином. да су МНОГН хотелски ГЧЈСТИ ска- I присустаовали мпнпстар унутрашкали кроз прозоре и тешко се до- ш послоаа г. Сушер н друге утп^а вредили. 1 но лнчностн. * ' 1

ТЕЖАК« илустрованн лнст ског пољопрнвредног друштва.

СрпПрвн број за јануар 1940 годнне има слвдећн садржај: др. Младен Јооифо вић: |На прагу 1940 године«, др. Павле Вукасоаић! »Шта треба знати о житиом жишку«, Маша М. Тодоровнћ: >Јвдиа корисна справа«, др. Рвл>а Катнћ: »Сакагија«, К. ИвковиЛ: »О јагн>ен>у оваца«, ииџ. Мил. Ј. Никетнћ: 'Поволом воћарскв нз/п>л6в у Рвсну«, инж. Јордан Дкмнтрдјевнћ 1 ■ Јесеке н знмскв мврв за сузбнЈВ «.в болестн«. Разив ввстн, савети н обавештвла. Претплата на »Тежак« износв 30 двнара годиш&е.

ПОРОДИЦА ТАРАНА

БАРОИ ГЊАВЕТИЋ КАО ХРОИИЧНА ИАПАСТ (Текст у Обрадовом прсводу)

I вАУГАТИ ВАГУ1 ве, ММУ*0(Е I ТЛРЛИЛ'ПРЕ«ЛИИрЕГУ1

ТИНА ГООГТСПзО

ГИОЛИГИ вле ГГ -ТЛРАНА, лл ЛИ ЈЕ с ВЛЦЈ БРОЈ 1"Е->,еФОЧЛ нл влша ВИЗИТ^АРТИ? ВЛША МИ ЈЕ с ГОеПОЂА ДАЛЛ ВАШ V г . р ' дмп . . АдРееу иаошаој^ н т ^2?|^.

па хтео <заги ја то, али (заги погииелио аа ете гможда И5АШАИ, ПЛ ОААВАЕ НА тблефому неј^о другч да <2е јаби моји &А& не би позмавао. ~~У ГКАЈ^О ГИОЈА ? ОВАЈ ] ГИЕ СИеТЕГМЛТОии А01У1ЛАВА

РПМДН „ВРЕМЕНА"

Доооти Ј1. Ссиерс

Свадбени пут лорда Вимсеја

26 —Онда је довољан исказ Пофов. Али он је могао да изврши дело и неког другог дана. Лекарски извештај каже: „Смрт је наступила отприлике пре недељу дана." Може се претпоставити да га је Франк уилатио тек сутрадан... — То је мало зероватно. Јер госпођа Рудл сутрадан није могла да уђе већ у кућу. — То је тачно. Мораћемо да испитамо и Вилиама у Пагфорду. Франк каже да је дошао на спавање али је могуће да је убиство извршио и око једанаест часова ноћу. — Он би то могао да учини.. Али не заборавите да Нок није отишао на спавање Можда се ствар десила пре шест часо ва, како ту стоји ствар? — То се не слаже са свећама. — Њих сам заборавио. Али се свеће могу и запалити само зато да би се на тај начин доказао алиби— И то је могуће, рече господин Керк. По свему судећи он у својој пракси није имао тако рафиниране зликовце. Он је размишљао неколико тренутака и рече: — Обарена јаја и какао? — Мени су познати случајеви да се и то нарочито учини Ја сам знао једнога убицу који је у два кревета спавао

и два пута доручковао само да би једну невероватну вест потврдио. » — Ако је Франк извршио ово дело, онда је најверозатни је да је то учинио у оно време док је био у кући. Никако не верујем да би стари Нок отворио Франку врата пошто је пала ноћ. И зашто би то чинио? Једино је могуће ако је Франк имао 1ош један кључ при себи. — Ах! рече Керк. И погледа Питра право у лице. А шта сте хтели да видите са оним кључевима, милорде? — Хтео сам да видим да нема случајно трагова од воска — Ох! узвикну Керк. '— А ако је постојао дупликат кључа, продужи Питер, он је морао бити начињен у току последње две године. То је врло тешко ако не чак и немогуће утврдити. А лако је на чинити кад човек има познаника и пријатеља у Лондону. Керк се чешао по глави. — Запетљана стаар, рече он. Али слушајте. Ја замишљам да је то било овако: Ако га је убио Франк. како је могуће да није нашао новац? 1о никако не разумем То ми не изгледа нимало логично. — Ви сте потпуно у праву. Увек се још поставља то тешко питање, ко је убица? Још би се могло рећи да убиство и није извршено због новца* А-

тешко

ли неки други разлог је пронаћи. — То је оно што је најчудније у целој овој афери, рече Керк. — Уосталом, да је господин Нок оставио новац некоме у наслеђе, ко би био тај наследник? — Ах! И лице господина ин спектора одједном се озари. А па то већ знамо. У старом писаћем столу у кујни нашли смо тестамент. После тих речи инспектор извуче из џепа један лист хартије, разви га и поче да чита: „По исплати оних износа ко је доиста дугујем... — Тај је матори био велики циник! Ала би остало масно наследство! све моз'е имање припада једином жизом наследнику мо јој рођаци мис Агнеси Твитертон" Да ли вас то изненађује ? — Ни најмање А и зашто. Али Керк који је изгледао спор одмах је приметио бо?Ц на Питеровом челу и рече. — А када је овај зелен^ а Мак Брид почео да декламује, шта је на то рекла мис Твитертон ? — Хм! рече Питер. Она је разуме се, била запрепашћена. — Сасвим природно. То је био тежак удар за њу. Шта велите на то? — Не много тежи него што смо очекивали. А који су сведоци потписали тестамент? — Симон Гудакр и Џон Џелифилд. То је лекар из Пагфорда. — Сасвим уредно. — Шта је рекла мис Твитертон кад је ваш слуга јавио да је нашао леш? — Она је закукала и тако даље, а пото мје добила један хистеричан напад. — Без обзира на њено врискање, да ли је штогод нарочи то казала? Питер одједном осети извесну одвратност да одговара на постазљено питање. Он је био у стању да исто тако преда џелату једну жену ч као и каквог човека. Али када се сетио како се госпођа Твитертон бацила јецајупи у наручје Хариете, одједном се збунио. Доиста, женидба није за људе који се баве полицијском слу жбом. —Пазите милорде, рече Керк, и његове телеће очи погледаше Петра благо али у исто време и неумитно. Ја сам извесне ствари већ дознао, од неких људи — Па зашто их не саслуиЈате? одврати Питер. — То ћу и да урадим. Џое, замолите господина Мак Брида да дође за 1'едан тренутак овамо. Ви сте, милорде, велики господин и ви имате друкчије осећаје. То ]а знам и то вам чини част. Али ја сам само полици/јски чиновник н не могу да дозволим да осећаји преозладају. Ви сте један од привилегисаних. Ви сте лорд. Члан једне више класе. — До ђавола и са том шом класом! узвикн.у Питер — Ето, Мак Брид на при мер, продужи Керк пријатељ ски. не ппипада ниједној класи. Ако вас пигам ви ћете ми

рећи истину, а то ће вас можда заболети. Мак Брид ће ми може бити то исто рећи али без икаквог узбуђења. — Разумем вас, рече Питер. Ви сте онај специјалиста који вади зубе без болова. Он приђе камину и гурну ногом једну цепаницу. Мак Брид уђе хитро у салон. На његовом лиц.у се могло читати: у колико се ово брзо сврши, у толико ћу раније стићи у Лондон. Он је већ полицајцима објаснио финансијски положат и сад је хтео да што пре заврши и остатак. — Ја бих хтео још нешто да зас питам, мистер Мак Брид. Да ли сте можда приметили какав 1е утисак учинила вест о наласку господина Нока на његове рођаке и пријатеље? — Разумем, рече Мак Брид. Баштован је био блед као крпа, а стари господин запрепашћен. Нећака 1е дооила листерични напад, али није изгледала толико зачуђена као остали. Зар није тако? Он се обрати Питру који ни је могао да издржи његов оштар поглед већ оде ка прозору и погледа у леју са далијама. —I Шта хоћете тиме да кажете? —Па ето то, да када је слу га ушао и рекао да су нашлн господина Нока, она је одмах узвикнула: „Ох! Ујак је мртав!" — Истина? рече Керк. Питер се обрте на петама. — То није тако Мак Брид Сваки је човек из држања

Бунтеровог могао да дође до тог закључка. И ја сам то исто мислио. — Зар је то могуће? рече Мак Врид. Али ви нисте то показивали ничим. После тих речи он погледа у Керка ко.1и га запита: — Је ли мис Твитертон рекла још штогод друго? — ЈРекла је: „Ујак је мртав, новац је однет!" И нншта више. Онда је постала хистерична. Ништа чозеку не пада тако тешко као губитак новца — Тако је, рече Питер. Ако се не варам зи сте били један од оних, који је први запитао да ли 1'е код леша нађен новац. — Разуме се, потврдн Мак Брид. Али покојник ми није био никакав род, зац не ? Питер је осетио лачег противника и признаде да је побеђен. — Ваш позив свакако вам је показао да постоји у свакој породици нарочити однос. Шта ви мислите о томе? — Баш ништа, одгозори кратко Мак Брид и поново се окрете столу. Господине инспекторе да ли сам вам још потребан? Ја морам да се вратим одмах у Лондон. — Добро. Ми имамо зашу адресу. Збогом господине Мак Брид и много вам хвала. Кад се врата за њим затворише, Клерк погледа Питра: — Је ли било добро овако, милорде ? —Сасвим. — Ето, сад мислим да је вре ме да »позовемо и госпођу Твитертон. — Рећи ћу мојој жени да је

доведе, рече Питер и изјурп на врата. Господин Керк се завали удобно у наслоњачу и протрља руке. — То Је фини господин, Џое, рече Керк. У сваком п.огледу је одличан. Понаша се врло пријатељски и лепо је ва спитан. Али он внди откуда ветар дува и то мз* није празо. Уосталом то му се не може ни замерити. — Али он не може никако да поверује да је мис Твитертон могла да убиле старога Нока дооаци жандарм- Она је тако слаба. — То се не може знати, мла дићу. лхена 1е често пута опаснија од човека.. То каже Киплинг. И он то врло дооро зна али му његово васпитање не дозвољава да изрази ту сум њу. Он 1е више желео да то оуде неко други. Уосталом, он ]е знао и то да ћу се ја на крају ипак обратити на Мак Брида. — Ја не видим да је он ту нешт одооио, опет ће жандарм. — Ти разлози. рече грсподин Керк, обично не помажу ништа. Напротив, само компликују ствари. Али човек мора да учи много, кад има по сла са аристократама. И једно никад не забо^авите: оно Је много важније што они не кажу, него оно што говоре, нарочито ако имате посла са паметним људима, као што .је на пример, озај наш човек. 6н зна врло добро да је Нок уби1*ен због наследства... — Али он нема нншта... (Наохавићб сеј