Vreme, 05. 01. 1940., S. 3

Петак, 5 јануар 1940

СТРЛНА 3

сијн ннкада дозвопнтн да пређе пнннју Карпата н продре у Дунавскн Басен. Како се у Будх. . ии не ра чуна са актнвношћу Русије у овом делу Европе, проблем је У толикој мери општи да ће свакако бити додирнут у разговорнма између Италије и МаћарскеДр. I* САНТО

РЛЗГ0В0РН шо-чпки односе ТРИ АКТУЕЛНА ПРОБЛЕМА (Од нашег сталног дописника) Буднмпепгга, 4 јануара. —Министар иностра-* ннх послова гроф Чаки отпутоваће сутра у Италију, где ће водитн разговоре не само са италијанскнм колегом грофом Ћаном, већ и са г. Мусолинијем. Како се сазнаје, гроф Чаки задржаће се у Италији осам дана. Добро обавештенн дипломатскн круговн придају овн.м разговорима највећу важност У истим круговима истичу се три важна проблема, која ће се решавати приликом разговора нзмеђу грофа Ћана и грофа Чакиа. У овим круговима се каже да ће се подвући истоветност гледишта између пријатељских држава, Италије и Мађарске за опште проблеме. а нарочито на одржање мира у Дунавском Басену. Истцче се да ће озом прили ком гроф Ћано вероватно још јаче да истакне неодољиву вол>у Италије да у свакој при лици и свима средствима очува мир у овоме делу Европе. У истим круговима се указује на члалак „Пнкола", у коме се нарочнто наглашава пријатељство између мађарског и италијанског народа и потсећа на једну реченицу из експозеа грофа Чакиа прошле годизе, који је рекао: „Пријатељи наших пријатеља су наши пријатељи."

Одјек Рузвелтовог говора у иностранству

Ру Г сн1Г™ Т по"Гато' е „ Т а" 0 , Г о"но Вашинпон, 4 јануара. наглашено. Италнја неће Ру- — Агенција Авас јавља:

Америка ке жели да улази у сукоб али не може да се одрекне учешћа у „стварању бољег света" пв завршетку рата

Односи између Мађарске и Румуније Овде се верује да ће про. блем одржавања мнра у овом делу Европе бнтн решен у целости између Чакиа и грофа Ћана на тај начин јлто би IIталија у сваком случају за то дала потребне гарантије. Други проблем о коме ће се V току ових разговора између два мизистра иностраних послова расправљати, каже се овде, имао би да буде разбистравање односа између Мађар ске и Румуније. Италијански политички кругови су уверени да ти односи могу бити пречишћени, саЈј^ треба иззаћи методе и средства за побољшан>е тих односа. Наглашава се да су многе тешкоће између Румуннје и Мађарске с једне стране и Румуније и Бугарске с друге стране већ отстрањене, што ће претстављати свакако подлогу за несметану сарадњу између држава Балкана. Исто тако се истиче да су се и односи између Анкаре и Рима у последње време побољшали. Улога Русије Трећи проблем, који ће се претресати између двојице министара спољних послова је питање Русије, боље рећи питање улоге Русије, коју би она евентуално могла да има у југо-источној Европи.

V Ирској је донет закон о превентивном хапшењу сумњивнх лица Даблнн, 4 јануара- — Агенција Авас јавља: Ирски парламент одобрио је у дебати у поједнностнма законски нацрт којим се овлашћује влада да и без судског поступка н процеса може да држн у затх»ору сумњива лица. Скупштина је са 82 гласа против 9 гласова изгласала овај закон о овлашћењу влади да хапси сумњива лица. Законски нацрт упућен је Сенату. Сукоб између поли. ције и чланова Ирске републиканске гардс Даблин, 4 јануара. — Агенција Рајтер јавља: Група од три детектива зауставила је јуче више сумњивих лица, очигледно чланова ирске републиканске армнје. Позвани да се лигитимишу ова лнца су припуцала и том приликом тешко је повређен један детектив. После превоза у болннцу детектнв је подле■н зад«5»јвшш раиама.

Инспекционо путовање г. Далад|еа Шербур, 4 јануара. — Агендлја Авас јавља-. Мннистар-гтретседннк г. Дападје, у претњн мннистра ратне морнарнце г. Кампенкија и адмнрапа г. Дарпана, почео је инспекиноно путовање по француском приморју. Са тога путован.а могао је да сакупн најповољније утиске. Г. Даладје, који је јуче у 21,30 часова пошао из Париза, стнгао је јутрос у 8,30 часова у Шербур. Пошто је једна чета поморских стрепаца одапа почаст, звакични претставници посетипи су више поморских јединнца, које су се у току прва четири месеца рата одпиковапе иарочито у поморском рату. Претседник впаде прво је обишао подморницу „Понсепе'' која је у Атлантском Океану заробила велики немачки теретни пароброд „Хемн.иц". Г. Далад^е је затим обишао торплљер „Сироко"' којн је уништио трн непријатељске подморнице, а затим је посетио спецајални брод за хидрогоафска испитивања „Адмирал Муше", који је избегавш.и торпедо, ноћу потопио једну немачку подмсрницу која је плгстхла торпедо. Најзад министар - претседник посетио је брод „Номандан Дибоск'' који је такође уништио јепку непријатељску подморницу. Затим је г. Дападје изврпгло инспекцичу бродоградилишта. Г. Далад1Р био је свугде топпо акламиоан. На крају је г. Даладје ^чинио посету елтлеско! бази, гпе је срдачно разговарао са ^пчтанским осБипирима. Г. Даладте вратио се у Париз ^ 19 часова. Министар наоЂИжања обишао арсенал у Руану■ Пондон, 4 јануара. — Агвиција Авас јавља: Г. Дотрн, мннистар наоружала, пошто је посетно руанскн арсенап, стнгао је снноћ у Пнон. Са префектом н пуковннком г. Пероом, днректором пионског ароенала Па Буш обавно је инспекцију. Данас Ке г. Дотрн бнтн гост претседника општнне града Пиона н претседннка Сиупштнне г. Едуара Ериоа, а затнм ће наставитн са ннспекцнјом. Говор који је претседник г. Рузвелт одржао пред Конгресом сматран је у диппоматским круговима Вашингтона као потврда моралне солидарности која постоји према начелима због којих су савезници ушли у рат и за која америчко јавно мнење жели да побеце у свету. Прн свему томе што није поменуо ни једну нацнју, претседник г. Рузвелт је изјавно веома ]асно да би Сједињене Америчке Државе бнпе угролкене за случај да будућа покољела буду стављена пред ситуацију у којој се „управља једино помоћу силе». Г. Рузвелт је нсто тако погвр дно да су Сједињене Амернчке Државе одлучне прнсталице мира, али је при том нзјавио да мнр не може једино да се узме у обзнр ако све нације признају извесне основне прннципе. Претседник г. Рузвелт је наишао на опште одобравање Конгреса када је завршио свој говор. Тапшање се продужило до тренутка када је претседннк на пустио дворану. За време говора народни прет ставници и сенатори нарочито ј су поздравили оне одломке у ко јима је претседник г. Рузвелт изјавио да влада Сједнњених Америчких Држава свакако намерава да сачува мир. Демократе и републиканци су поздрављали одломке из говора у којима је г. Рузвелт нзјавио да ће впада Сједињених Држава учинити све што је потребно у цнљу смањења буџетског дефицита, као и пасусе у којима је из ложен резултат рада владе. Када је претседник нзјавно ла ће у буџету 1941 године бити учнњене значајне измене у виду смањења издатака, репубпиканци су му приоедипи овације ко је су се продужиле за некопнко тренутака. Угпавиом Је гоаор претседника веома добро примљен у Конгресу. Мећутим, апвл који је учинно на народнб једннство у поглвду унутрапЈње политике, није направио вепики утисак. Одбрана трговннске полнтике г. Кордела Хапа, такоће је пропраћена овацијама, скоро општим, чпанови конгреса су се тапшањем окренули министру н ностраних послова који је седео у средини круга чланова впаде. претседничке три-

оно у комв првпоручујв да се продужи садашња политика трговинских уговора.» Г. Капер, републиканац свнатор нз с. д. Канзас, вели: сГовор је био врпо добар н« зузев првпоруку првтседника г. Рузввпта да се продужи садашња политика трговннскнх уговора.' Претставник двмократа из с. др. Свверна Каропина, г. Барден изјавио је новинарнмв! сТо је био одличан експозв општих проблема, које треба да ре шавамо у току овог заседања.» Републикански сенатор г. Диол сен из с. д. Илиноис, подвукао је: сПретседник г. Рузвелт заузео је дефанзнван став. Он оче- . кује да ће политика билатерап- ј них трговинских уговора битн предмет напада.в Америчка штампа о Рузвелтовом говору Њујорк, 4 јануара. — Агенција Рајтер јавља: Цепокупна америчка штампз најтоппнје поздравља јучерашњу поруку претседника г. Рузвепта упућену Конгресу Сједнњених Амернчких Држава. «Н>ујорк Тајмс» пише« «Америка је наш свет, нсто та ко као што је Европа свет европских држава. Ми браннмо своју сопствену цивилизацију и не жо лимо да код нас бомбе падају као киша или да код нас завлада финансијскн хаос. У овим

има нарочити задатак н нарочнту улогу и она ћв је савесно извршитн. Наша је удога да сачувамо и ако можемо појачамо могућности обнове света » «Њујорк Хералд Трнбјун' ввЛИ: • Претседник г. Рузвелт обелвжио је мвћународни положај маркантним рвчима. Нама изгло да да пристапице нзопацијв неће тако лако моћи да одговоре на доказе којв је изнео г. Рузвелт. Исто тако одпичан је био одговор г. претседника и по питањима унутрашње политике.» Познати спикер на радиу г. Рејмонд Грвм-Свинг дао је следећи коментар говора г РузвелТвЈ кЕвропа ће моратн да нзведе нзвесне закључке нз поруке г. претседннка. Првн је закључаи да ннје вероватно да ће Амернка хтетн да узме учешћа у рату. Другн је закључак да је впада Сједнњених Амернчкнх Држава чврсто решена да да подршку свнма мнрољубивнм настојањнма у Европи. Трећи је закључак да Амернка сматра да се рат не сме да сврши каквнм год иомпромнсом, већ да морају бнти обезоеђене демократске слободе. Четврти је закључак да Сједн- | њене Амернчке Државе очекују ' прнлнку да узму учешћа на мнрољубивнм акцнјама, алн да не намеравају да узму учешћа у

цноннзма.

|ипп Ј М" I '•* I I критичним временнма Америка ' мнровној конференцијн.' Рузвелт тражи огромне нредите за народну одбпану

првко пута бине. Политички дописницн вепиких листова из Вашингто.1 подвлаче да је претсздникХ. Рузвелт у својој посланици манифестовао вољу Сједињених Америчких Држава да се војннчки не мешају у рат и додају да је тиме претседник јасно изразио сим патије за савезннке као и вољу Сједињених Амернчкнх Држава да учествују у изградњи мира, какав замишљају савезници. Лист сЊујорк Сан» кажв између осталог: «Не помињућн је, претседник Рузвелт -је на Русију бацио анатему. Претседник је поново охрабрио делатност у циљу закључења мира, који би требапо да оконча поремећај у сввту.' «Њујорк Пост» такође помиње одпомак говора претседннка који се односи на вољу владе Сједињених Амернчких Држава да поради на уопостави мира. Републиканци против Рузвелтове трговинске политике Извесни републикански круго ви одобравају поруку претседника г- Рузвелта упућену Конгресу, осим појединих алинеа у којнма јв првтседник г. Рузвелт препоручивао да се продуже из весни трговинскн споразуми. Ове предлоге претседника г. Рузвелта критикују и нзвесни демо кратски кругови. Н>ујорк, 4 јануара. — Агенци- I г - Харисон, демократскн сенаја Авас јавља: I тор нз с. д. Мисури, нзјавио јв: Друштво иАмерикан Експорт «Најбољи утисак учинио јв на Ајрлајнв је објавнло да јв потпн мене предлог претсвдника г. Ру-

Између Дмерике и Европе вршиће сг саобраћај хидроавионима који се успут не^е спуштати

сало уговор са друштвом «Јунај тед Ајркрефт« за изградњу три вепика тромоторна хидроавиона тнпа Снкорснн. Трошак око нградње тих хидроавиона износно бн 2 мнпиона допара. Хидроавнони бнлн би употребљени на прекоатпантској прузи. Поред путннка хндроавнони би преносилн н пошту. Растојање нзмеђу Сједињених Америчкнх Држава н Европе хидроавиони бн прелетепн без успутног спуштања. Ако влада Сједињених Амернч кнх Држава да потребно овлашћење, друштво ће обезбедигн по штанску и путничку авионску спужбу између Њујорка и ЈТисабона без успутног спуштања, а затнм бн хидроавиони наставили лет до Рнма. Просечна брзнна хидроавиона изнепа бн 200 ки

звелта да се смање управнн расходи.в Г. Кларк, демократсик свнатор из нств савезне државе. подвукао је: «Онај дво говора првтседника г. Рузвелта у комв је говорио о билетралним трговинским уговорима врло је добар.» Демократски сенатор из с. д. Индиана, г. Мајнтон рекао је: «Срећан сам што је претседник г. Рузвепт тако ватрено бра нио трговинске уговоре.* Републикански свнатор из с. д. Мејн г. Хвајт изјављује: «Говор претседника Рузввлта је диван, осим онога двпа у коме је подвукао жељу да се настави садашња попитика трговинских уговора. Тај део говора није ме нимало задовољио.'

I Републикански сенатор г. Талометара на сат. Хидроавион на унзен из с. д. Делавар, подвукао тој прекоатлантској прузи могао јв: бн да прими 16 путннка н нм*о ј «Најјаснијв мвсто у поруци бн посаду од 11 људи. 1 првтседника г« Рузввлта јаств

Вапппггт /Н, 4 јануара. — Агенција Рајтф јавља: Претседннк Сједињених Држава г. Рузвелт поднео је Конгресу нацрт буџета којн предвнђа расходе у укутгном взносу од 8.424 мнлнопв долара. У срављењу с а прошлогодишњнм буџетсм. расходи зв државну одбрану предвиђенн су у знатно већем нзносу, док су напротнв расходн за све остале буџетске партије знатно смаљени. У експозеу. којим је пропратно нацрт буџета, претседник г. Р>'звелт вели: »Надам ое да народ Сједнњеннх Америчких Лржава и сам желн да се што вгћма појача државна одбрана н да је решен да поднеое све иотребне расходе у ту отрху. »Напомнњем .да овај нацрт буџета предвнђа смажење расхода за 675 мн.7иопа доларе у сравње. н.у са блдетом којн је сад на сназн.« Затим се у експозеу велн да нацрт буџета предвиђа редовне државне (т.ј. средишње, федерал не) прнходе у нзносу од 5.548 мнлнона долара, што претставља повећање оД 382 милиона у сравн>ен>у са буџетом којн је сада на снвзн. Претседннк наглашава да овај нацрт буџета додуше рачуна са знат1шм дефнцнтом од 2.176 милиона долара, алн да је тај дефицнт ипак знатно мањн од дефнцнта (3-933 мнлиона долара) предвнђеног за текућу б>-џетску годнну. Затим се у експозеу говорн о изменама н долунама у постојећем пореском законод' јству које предвиђа нови гњ г ут буџета. Претседник сматра да ће финанснјскн ефект тих нзмена претстављвти око 460 мнлиона долара нових прихода. Ако се ова предвиђања бар донекле остваре. вели претседНик. може се рачу нвтн са знатним даљим смањењем дефнцита. Експозе затим набрајв предвиђене нзносе за неколико важнијих буџетских раздела. и то између осталог следеће: Државна одбрана 1.800 мнлионв. долара; соцнјалнв прлитика н вкција за санирање радне пијаце 1.300 милиона долара; пољопривреда 900 милиона доларв; грађевнне 300 милиона долара; каматна и амортизациона служба државних дугова 800 мнлиона доларв. У даљем току експозеа претседннк г. Рузвелт нстиче значајну улогу коју у овом нацрту буџета игра социјална политика, те каже нзмеђу осталог: »Мнслим дв је баш на овом пољу довољно јасно и очигледно поквзано колико озбиљно и савесно водимо рачуна о свом демократском програму.« Претседннк затим говори о бу џетским кредитнма за помагање и оживљавање приватне привреде напомињући дв су овакви расходи у неку рЈтсу чисто фискалне природе. јер. вели претседник. упоредо св повећањем прихода приватних предузећа повећавају се и државни приходи. у виду непосредних и посредннх пореза. Приказујући успехе досадашње привредне политике своје вла де претседник г. Рузвелт је рекао да је свенеродни приход Сједињених Држава за последње 4 године порастео за 69%, наттомињући да је то највећи поралт којн се памти у исторнји Сједињених Држава, не изузимајући при томе ни доба Светског рата са његовим огромним зарадама амеРлчке индустрије.

Врвћај>*ћи се на предвнђене буџетске кредите за државну одбрану, претседник напомиње да они претстављају нвјнеопходннје потребе за безбедност Сједињеннх Држава, водећи рачуза о са дашњој снтуацији у свету, с °бзиром на потребе звпггите амернчке обале и Панамског КанвлаОдјек у Лондону Лондон, 4 јануара- — Агенција Рајтер јав.ља: Говор првтседннка г. Рузввлта у америчкок Конгрвсу британска јутрошња штампа пропраћује најсимпатичннјим комеитарима. „Дејли Телеграф" вепи између осталог! „Пре извесног времена свет је био навикао да чека на говОре г. Хитлера и да чује његове речи. Исто тако сада је свет са највећим интересовањем и пажњом очекивао изјаве претсеДника г. Рузвелта прилнком отва рања Конгреса. Карактеристично је да порука г. Рузвелта не садржава ннкакве претње упере не ни против кога. Претседник

г. Рузввлт познва америчку на- I дом ствари и управља замљом цију да се сама припрвми за од- водвћи рачуна о трајним ннтере брану својих интереса. То је био ј снма наиије. прави говор у духу Пинколна. | «Об» сматра да јв г. Рузвепт Био јв сав испуњен добром во- један од најхрабријих прнјатељом, нормалним освћан,ем и ља које савезннци нмау с оие здравим разумом. . стран« Атлантика. «Манчестер Гиардијан' упоре- \ р 7 3 "епт је у својој поспаннћујв појвдине говоре претсвдни/ ци У ста <> против наивног нзолдка г. Рузв^га и констатује да " " они сви иду једном пинијом, т. ј. линијом мирољубивог развоја Сједињених Америчкнх Држава, које при том стално воде рачуна о своме положају у свету и овојим интересима. «Дејли Мел» истиче< «Мора се прнзнати да је претседннк г. Рузвепт врло храбар човек. Он је отворено изиео пред Конгрес проблеме о ко,има се радџ и своје гледиште*по томе у коме смислу треба да се рвшавају та питања.' ј «Н>ус Кроникл» вепи: , «Речи првтседника г. Рузвелта упућене су истовремено и Америци и свим народима Европе. Европски народи треба да их приме у оном истом духу у коме су нзговорене, у духу добре воље и здравог разума.» Против „наивног изолационизма" Париз, 4 јануара. — Агенција Авас јавља: Париска штампа прнинла је са вепнкнм одобравањем поспаницу коју је претседник Сједнњеннх Амернчкнх Држава г. Рузвелт прочитао прнликом отварања Конгреса. «Птн Парнзјена констатује да јв претседннк у својој посланнци развијао ндеју да Сједнњене Америчке Државе не би могле бити напредне и срећне када бн се на другој страни света срушнла цнвнпнзацнја на чијнм темељнма је засновано узајамно поштовање, као и куптура човечанства. Претседник г. Рузвелт је у стварн интнмно убеђен да ј| крајњи нзопацноннзам опаена об мана. Г. Рузвелт врши већ дуго времена напоре да убедн своје сународннке да га св окане. Говорећи о европском • рату, претседннк Сјепнњеннх Амернч ких Држава нзпожио је став сво је земље на начни којн показује да Сједињене Амернчке Државе иако немају намеру да узму у чешћа у сукобу, прн свему томе хоћв да учествују у нзградњн бољег света, којн треба да нзађе из садашње борбе. Претседних г. Рузвелт нсправ но мисли да ће таквим делањем Сједињене Амернчк в Државе побољшати своју сопствену судбнну. Та замисао, шнрокогруда н паметна, чнни част претседнн ку Сједнњених Амернчкнх Држа ва. Та замисао потиче од правог државннка који не дозвољава да будв заспепљен спољннм нзгпе-

Г. СИКОРСКИ о узроцима пораза Пољске

јануара. —

Анже, 4 ПАТ јавља: Претседник пољске владе генерал г. Сико^ ски одржао је на се ци пољске владе гов^ коме је, поред остало1, рекао да је главни задатак свих Пољака да служе целини, „да буду у служби најплеменитијег идеала који се зове отаџбина." У дал>ем току свог гонора

у нашем дал>ем раду )есте: сваио на своје место. Свако од нас зна своју дужност е треба, према својнм способно стнма, да се сав заложн за добро Пољске.а У завршетку свог говора г. Снкорски захваљујв се свим својим сарадницима, како у владн тако и у војсци, што тако предано врше своју дуж ност. »Захваљујем свима од свег срца. Задахнути дубоком љубављу према отаџбнни ми ћемо наставити са својим радом, имајући пред очима обнову славне и велике Пољске,

претседннк впаде г. Снкорскн. много члзећније но што је би нагласно је да је коначно пре-) ла у недавној прошлостн», узкннуто са оннм режнмнма у викнуо је на крају г. СикорПољској појн су раднли нз- Ј ски. бегавајућн сваку контролу | После тога генерал г. Сикорјавног мишљеаа. I и честитао је Нову годину »Многн су чинноцн, на- претседнику Републике г. ставља г. Снкорскн, бнлн уз- Рацкијевићу. рок нашем поразу н нсторнја Претседник г. Рацкијевић ћс "ТДити све крнвце. Јадаи мхваливши св на че стнтци, оод главних разлога наш е г пораза јо рад равијег решнма ' "Р жа0 I« Г0Е0 В V *оме ,е нзкојн је народну енергнју у-1 разио своју веру у потпуну залудно и некорнсно тро- Ј победу Пољске. шио. Учнн.ене су непоправнме грешке у политнчком, војном као н прићредном погледу. После тога претседннк владе г. Сикорскн изјављује да ' треба радити на. томе да се ј не понове више грешке нз < прошлости и да се увек води рачуна х> поукама које даје историја прошлих дана. I На крају 1е г .Сикорски рекао: »Прво н најглавннје начело које треба да нас руководн)

КОД ЛЕЊОСТП ЦРЕВА, црев ног катара, обољења крајњег црева. отстран»ује прнродна Ргапг - !озс!ота горка вода затворе дољих органа добро в брзо. Многогодншње искуство учи да употреба Ргапг - |о$е(оте воде одлнчно регулшпе Фјтпшл ју црева. Огл. рег. С. бр. 15.435/35. 3571

Да ли к док до проширења ебропског војишта Хамбург, 4 јануара. ДНБ јавља: Данашњи „Хамбургер Фремденблат" доноси чланак свог берлинског дипломатског уредника који коментарише ноте што су их владе Велике Британије и Француске упутиле главном секретару Друштва народа. Као што је познато, у тнм нотама поменуте владе извештавају Друштво народа да ће у смислу резолуцнје Друштва народа од 12 децембра прошле године свим средствима помагати Финску. Берлински дипломатскн уредник великог хамбуршког листа гледа у тим нотама нов момент који, по његовом мишл>ењу, потврђује тезу да западноевропске велике силе же ле да пропшре европско војнште тиме што покушавају да увуку у рат Скандинавске државе. Пнсац чланка указује са тога гледишта нарочнто на реченицу у британској и француској ноти главном секретаР&Друштва народа у којој се вели да ће Велика Британија и Француска радитп сагласно са другим државама којв ће поступити према Женевској резолуцији. Писац чланка сматра да ова реченица цил>а нарочнто на Скандинавске државе. Тешкоће у преговорима између Немачке и Скандинавских држава Берлнн, 4 јануара. — Агенција ДНБ јавља: На немачком меродавном ме сту изјављују да су потпуно ' нетачне вести према којима јв немачки извоз угља за Шведску спао на једну петину уговореног контингента. Насупрот таквим вестима, на немачком меродавном месту подвлаче да је између Не« мачке и Шведске у међувремену закључен већ и нов трговински споразум, док се преговори западноевропских др« жава са Скандинавским државама у логледу новог трговннског спораз>"ма отежу.

ПОВРАТАК Г. ИНЕНИА ИЗ АНАТОЛИЈЕ Анкара, 4 јануара. — Агенцнја Рајтер јавља: Претседник Републике г. Инени, после своје инспекцнје од земљотреса пострадалих крајева, вратио се у Анкару.

Совјети демантују тврђења енглеске штампе Лондон, 4 јануара— Агенција Рајтер јавља: Совјетска амбасада у Лондону објавнла је саопштење у коме категорнчкн демантује вестн које круже у енгпеској штампн н у емнснјама брнтанскнх радно станнца а у везн са ратом у Фннској. Саопштење подвлачи да те вести о Финској допазе нз Хелсинкиа, Копенхагена, Осла, Стокхолма н других нзвора, да су махом протнвречне и да нису тачне. Саопштење вели да су нарочито нетачне вести о бомбардовању Хелсинкиа 21 децембра у којнма се тврди да је погинуло сто грађанских лица, а да их је исто толико рањено .