Vreme, 05. 01. 1940., S. 8
ВРСМЕ
Петак, 5 1'ануар 1940 |
ТТгГТј^ Г в <1 1 Ј I I \ Ј Лч «• 1 1 1-3&Ш
ГТрописи о државиој трошсрини на ракију
Уредбом о нзиенама н лопунама Закона о државној трошарннн, ноја је 1 о. м. ступнла на снагу, укннутв су свв ол чедбе о наппатн бановннскнх тршпаркна н на р4кнју. Од тога дана бановнне не могу уводнти никакве дажбнне на ракију. Почев од 1 априла ове године општинска (градска) трошарина на ракиј^ не мсже битн већа у градови »4а, седнштима од динара 5, а у остапим Јзпштинама од динара 3 од једног хектолитарског степена. Затечене залнхе ракнје нспод 10 хектопитарских степенн неће се пописати. Финаксиске дирекције могу о-
органи фннансиске контроле доћи ради примања пријава. Општине су о овоме дужне обаввстнти благовремено заинтересоване произвођаче јавним позивом. Органи финанснске контроле провераваће, по потреби, ове пријаве и о њима водити нарочите белешке. У сезони производље ракије органи ће обнлазнти општине најмање два пута месечно. Ови произвођачи неће морати да плате државну трошарину на ону ракију коју потроше у кући. Под кућном потребом подразумева се само она потрошња ракнје која се врши у кућн произвоћача без икакве накнаде
од стране онога који ]е троши, добравати оброчну отппату Т Р°-, ка0 н она ра кија коју потроше шарине на захвчене зааихе пс *молби обвезиика, стнм да оброч^ на отплата не траје дуже од <
месецн. Бановннама ће -миннстар финансија надокнадити умањенн приход од ове трошарнне нз посебних сретстава. Произвођачн којн се баве трговином пнћа на велико или на мало или прерадом дужни су пријавитн производњу ракије. Они ће за то време битн под сталним надзором органа финансиске контроле. По свршеном раду платиће трошарину на добивени пронзвод, у кодико га не унесу у трошаринско сместиште. Произвођачн, који се не баве трговнном алкохолних пића на велико или на мало, ни прерадом, дужнк су само пријавити свој производ одмах по свршеном раду. Прималац који не прнјази примљене кодичине ракије ради наплате трошарине, казннће се по одредбама чл. 34 у вези са т. 3 чл. 33 Закона о државној трошаринн. Ако произв л ђачи којн се баве
радници упосленн на обрађивању његовог земљишта. Произвођачи који се баве продајом алкохолног пића на велико односно на мало, или прерадом, дужни су п"ч*авити пронзводњу ракије надлежном одељку финансиске контроле. За време производа.е, они ће ,бнги под надзором. По свршеном раду платпће државну трошарнну на добнвену колнчнну ракнје одмах, уколкко јв не унвсу у трошаринско сме ствахте. Овим произвођачима одобриће надлежнн одељак фкнанснске ксвтроле потрошау ракнје за кућиу употребу без плаћања државне трошарние само под условом да је та раки]а произведена из сопственнх сировнна добивенн* са сопственог земљншта. Колнчнна ракнје за кућиу потрошњу одреднће св према броју кућие чељадн старнјв од 18 година за;едно са кућном послугом и то: до 5 чланова 25 хл". ракнјв годншлв, до 10 чланова 50, н преко 10 члааова 75. Одобрене количине ракије за кућну потрошау морају св пржатн у засебннм просторнјама. Надлвжнн одељак фннанснске контролв прн да-
трговнном алфхолних пића на 1 ва њу овнх одобрен.а воднћв строго
велико и мапо или прерадом не прнјаве произАпњу казниће се новчаном казноа од 1000 до 25 хиљада динара, а ако непри^ављен производ ставе у пргмет или потрошњу сматраће се >ријумчарима. У овом сп?ча ( у казна ће им се одмерити по одредбама чл. 34 у вези са т. 3 чл. 33 Закона о државној трошарини. Ако произвођачи који се на ба^е срговннрм алрохррних аићв на вепика нпи на мало, пр*р адом, не пријаве на позив одређеног органа финансиске контроле свој производ, казниће са-новчаном казном од 50 до 1000 динара. А ако затајену копнчину ставе у промет, платиће за њу редовну трошарину, V лолико прималац није познат, а у копико је прнмалац познат кпзниће се новчаном казном од 50 до 1000 динара. Невођење или неуредно вођење правилииком пропнсаних књи га, као и иеизвршење осталих прописа правилника, казннће се по прописима ст. 10 т. 4 чл. 72 Закона о државној трошарини. Измене Правнлнниа На основу ове Уредбе о изменама н допунама Закона о државној трошарнни мннистар финансија нареДИо је да се у погледу наплате трошарнне на ракију учине следеће измене н допуне у Правилнику за извршење Закона о државној трошарини: На ракију ое наплаћује на име државне трошарине 10 динара од једног хектолитарског степена. Дестилати произведени из сировина побројаних у ст. 1 т. 11 чл. 72 Закона о државној трошарини који по завршено) произаодњи препазе алкохолну ]акост од 50 односно 55'/с или кој;
рачуна да се ракнја производн само од снровнна са сопстввног звмљншта. Пркмалаа ракнјв којн^ преузнма »к» ју ма по ком основу од произво ђгч^ којн о- ив баве трговнном алкохопннх пнћа на велнко нлн мало, нн прерадом дужан јв да поднесе прнјаву најбпнжвм одвљку фннвнснскв контроле, са назначењем нмена првзнмвна провмођача као н места станова»а, т« колнчннв ракнЈе ноју ј»- преузео. Одељак фннанснскв контрол« када прнмн пријаву утврднће ког^чнну н јачнну преузетв ракнјв н нЛвтн прнмаоцу званичан налаз за уплату државнв трошарнне. Прималац ракнје има одмах уплатнти државну трошарину по званично.м налазу бнло непосредно најближзј пореској управи, било путем поштв клн Поштанскв штеднонипв. У том случвју одељвк фкнансискв контроле нздаће прнмаоцу потврду о плаћеној трошарннш која ће служитн као правдајућн докуменат прн прево зј ^ Г потрошн>н. Потврда мора поред осталог садржатн датум, тачну колнчнну н јачнну ракнјв која св препоси, имв н презнмв прнмаоца - купаа, као и место гдв се ракнја преносн, са н Јначеаем рока до когв нма стићн. | Превожеае ракије у трошарнвско сместнште У случају да св набављвна. ракиЈа превозн аа трошарннско смвстнште, одлљлм фннанснскв контролв нздаЦв за ову ракн)у спроводннцу у Два прнмерка. Један примерак спроводннце предаје прнмаоцу која пратн ракнју на путу, а дрЈГГн шаље препорученим пнсмом одељку финанснсдв контроле надлежном за надзор смвстишта ракнЈв. У спроводннцн мора јвсно нстаћн, да се ракија превоап сд произвођача н да трошарнна ни!в плаћена, а н одрвднтн рок до кога ра кнја нма стнћн у место опредељан>а. Сопственгк сместишта нма одмах по пријему прнјавитн одељку фннанси-
немају карактеристичне особине "онтролв надлежном за надзор воћне раниЈ«, без обзира на њи- смвстншта да ,е раки,а приспвла. О хову алкохолну Јачину, сматра- финанснскв контролв шадлежан ју се шпиритом (апкохопомј и " ""»°Р смвстишта ракнЈв, подлежв плаћању државне тро-
шарине по стопи из т. 9 чл. 72 Закона о државној трошарини. На овакве дестилате примењнваће се у свему прописи који важе за шпирит (алкохол). Употребу ракије из ст. 1 т. 11 чл. 72 Закона о државно] трошарини за справљање рума, ликера или ма каквих алнохопних дрогериско-фармацеутских препарата дужнк су органи бинансиске контропв строго надзирати и уверити се да ли је на такву ракију плаћена државна трошарина по стопи из т. 9 чл. 72 Закона о државно) трошари-
по преглвду н пријему пошнљке, вратиНе прнмљену спроводннцу Одел»ку фи нанснске контроле којн је нздао спро водннцу са назначењем ставке уноса сместншне кн>иге под којом је прв
Одељаи финансискв контроле осиоваће за нздате спроводиицв нарочнти бележник коме ћв прнлагатн све враћене и потврђене спроводнипв од одељака који су ракију аванично праузвли. Оне ће, према томе, служкти вао правпајућн докуменат. Прокзвсђачк који се баве трговн ном алкохолннх пкћа на велико н мало нлн прерадом дужни су у смнслу чл. 17 Закона о дрни. Таква употреба ракије "без жавној трошарнни и чл. 29 овог про. изводњу ракиЈв. Надлежнн оде;»лк фкнаисиске контроле, по прнЈвму пријаве, поступиће по одредбама 29 Трошаринског правилннка, н по довршензм прегледу н саставлшку залискикв стааиће ове справе за цро шзшоању ракиЈе под званкчие печатв. Овв справе морају бити тако аодешекв, да се без повредв печата нв може вршити производла ракнје. Свакн оввј пронзвођач ракнје моспраав јачине
уплате државне трошарине по стопи за шпирт сматра се кријумчарењем из т. 3 чл. 33 Закона о државнОј трошарини и казниће се по чл. 34 тог Закона. Трошарина на ракију плаћа се при пуштању у промет или потрошњу. Плаћа је примапац раније. Под пуштањем раки)е у промет итги потрошњу подразумева се свако отуђење ракије (продаја, поклон, трампа, ушур ! Р а иматн зваикчно жнгосане и т. слично) од стране произво- I" утврђнвање количике н ђача. Произвођачи који се не баве трговином алкохолних пића на аелико или на мало, ни прерадом, дужни су пријавити пронзводњу ракије на позив финансиских органа који ће се обја-
јави мора се назначнти тачан час аочетка рада, као н колнчина снровина која ће се узетн у прераду. Један потврђени прнмерак лријав« одељак ће вратитн произвођачу, а други задржаће радн контроле. Прн доласку у пецару органн фин&кснске коктролв дужнн су да се претходко уввре да лк су свн званнчнк печатн на производним справама неповређекк и Да не постоји могућност скривеног одвођен.а ракијв. Тек тада дозволиће да се по'ШО са радом. Количнна пронзводеног алкохола у ракијн утврђиваће се мерелем колнчнне в јачнне н прорачунаван.ем по таблнцама 1. н 2. за шпирит. О ороизводњн рахи]е нма се водити регистар по обраспнма бр. 21 и 22 поопнсан у измекама н допунама Троша ринског правилннка од 19 новембра 1923. Овн се регнстрн имају на лрзју свахог пронзводног раздобл»а доставатн иадлежно) финанснској днрекцпјн ради цензуре. По завршеко) пронзводн.н оргакч фннансиске контроле саставиће обра чун у две пркмерка н на произведене колнчнне ракије издати званичан налаз за наплату државне трошарнне, уколнко се ракија не отпрема у трошарннско сместиште. При отпреми произведене ракије у сместнште поступиће се по одредбама чл. 55 Трошаринског правнлнкка. Сваку колнчнну ракнје у промету преко 5 лнтара мора пратнтн прнзпаннца о плаћевој трошарннн Сходно пропнснма чл. 14 Закона о државној трошарннн н чл. 20 и 25 Трошаринског правилннка, свак>- количину ракнје у промету преко 5 лнтара мора пратити признаница о плаћеној државној трошаринн нли рачун потврђен од надлежног одељка фннансиске контроле. Лице код кога се затече у промету ракија без ових докумената казниће се по чл. 34 у вези са т. 3 чл. 33 н 35 Закона о државној трошаринн. Транспортовање ракнје Јавна транспортка предузећа н поште сааку колнчнну ракнје коју транспортују морају прнјавнтн оном одељку фпкансиске контроле у чијем* св реону налази одредиштв пошиљке. Пошилла се не сме првдатн без взвештаја оделка фннансискв контроле односно изаслатог органа да за то нема сметн»е. Ако се протнвно поступв, одговорно лвце казннће се пропнсвма ст. 13 т. 11 чл. 72 Зако на о- државној трошаринн. По пријему прнјаве органи фннансиске контроле поступићв по одредбама чл. 49 Трошаринског правнлннка. Пронзвођачв којв се не баве трго-
вкксм алкохолних пића, ни прерадом када носв своју ракију на пијацу радн отуђела, морају код себе нмати пропратницу коју ће нздати надлежна општнна. Код издавања про пратннпе нма се поступитн по пропнснма ст. 18 ча. 103 Трошарннског правилнкка Пронзвођачн који носе раки)у ва пвјвцу ради отуђен.а без пропратнице, казниће се по пропнснма ст. 13 т. 11 чл. 72 Закона о државној трошарннн. Пронзвођачи који се баве трговином алкохолннх пића на велико н на мало нлн прерадом а затнм н сва остапа лнца која се баве трговином алкохолннх пнћа на велнко дужна су воднтн- кн>игу укоса н износа, као што је то прописано у ст. 19 чл. 103 Трошарннског правнлника. Точење ракнје на мало Липа која се баве точењем алкохол них пнћа ва мало, а ннсу произвођачн, дужна су воднти регистар о примљеним н издатим колвчннама алкохолних пића, као што је то пронксано у ст. 20 чл. 103 Трошарннског правипннха. Лица која не воде нли неуредно воде ове трошаринске кн.нге одкосно регнстре казннће се по пропнснма ст. 13 т. 11 чл. 72 Закона о државкој трошарннн. Попнс залнха ракнје Према овим иовнм прописима о државној трошарини на ракнју нма да се попишу све количнне ракнје затечене на дан 1 јануара 1940 годнве код свих произвођача који се баве трговином нли прерадом, као и код свих трговаца и точилаца вина н рахије. На пописане залихе ракије код горе наведеннх лнца, нма се наплатнтн и пропнсана трошарина. Званичнн налаз о попису залихе има се саставнти у четирн примерка и треба садржати следеће податке: 1) Тачна количина затечене залихе ракије, као и Јачина, 2) износ државне трошарине којн отпада на затечене залихе, 3) нзнос плаћања бановинске тро шарнне на затечене залихе н 4) коначнн нзнос државве трошарине који се треба наплатвтн по одбитпу уплаћене бановннске трошарвне. Један прнмерак званнчног налаза предаће св сопственнку, другн доставнтн надлежној дсреској управн, трећн задршати у одвљку, а четврти доставнтн надлежној .фннанснској дп ^ рекпнјв радк пеетуре. Затечене залихе ракије испод десет хектолнтара неће се пописквати. Онв количине ракијв које се на дан пописа залнха буду налазнле на путу, дужан је прнмалац одмах по при ј«му прн1авитн надлежном одељку фннансиске контроле.
ИСПИТУЈЕ СЕ МОГУЋНОСТ НАСТАВЉАЊА РАДА ШИПАДОВЕ ПИЛАНЕ У ДОБРЉИНУ Бања Лука, 4 јануара. Поводом обуставе рада у Шипадовој стугарн у Добрљину, а на захтев радника и остадих службеника, министар шу ма и рудника упутио је данас у Добрљин свога помоћ ника и претседника управног одбора Шипада интк. г. Жарка Милетића из Београда, и генералног директора Шипада из Сарајева инж. Јована Коса. Помоћник министра шума и рудника инж. г. Милетић и генерални директор Шипада г. Кос допутовали су данас у Добрљин и приступили проучавању могућности продужења рада пилане.
Стручни графични течај у Новом Саду Нови Сад, 4 јануара. — Завод за унапређивање занатства, трговине и индустрије новосадске Коморе приређује тромесечни графичарски течај у Новом СаЛУ- На овоме течају могу узоти у чешћа свн чланови штампарских предузећа и графички радници. Задатак је течаја да омогућн припадницима Коморе графичарске струке и њиховом помоћ ном особљу да прошире и усаврше своје стручно знање, и да се што боље упознају са савременим методама рада у свом занату. Наставни програм овог течаја обухватаће, поред цргања графичких слова, науку о стиловима, спободно цртање и науку о бојама. Овај течај трајаће три месеца, а отпочеће у среду, 10 јануара 1940 године, у учноници Завода. Настава ће се одржаватн трипут недељно: понедеоником, средом и петком од 7 до 9 часова увече. Пријаве за течај прима Завод за унапређнвање занатства, трговине и индустрије Трговинско - јндустријске и занатске ко море у Новом Саду за време з?а ничних часова од 7.30 до 13.30 часова.
КРЕТАЊЕ АКЦИОНАРСКОГ КАПИТАЛА У ПРОШЛОЈ ГОДИНИ
' 1939 години основано је 58 нових акционарских друштава
прокзведене раккје. Прнјављнзаае пронзвод&е Произвођачв тојж су испуккли услове из предлег става дужнн су пре почетка провзводм рахије подив 1
»ити првко општина. Одељак писмеиу првјаву иадлежном оде -кку финакснске контроле обавести- фиианскскв ионтролв у два при«г.-онадл««иу општину када ћ«|*а 24 сата јц>. почвтха рада. У арн-
У прошлој години основано ]е 50 новнх акционарскнх друштзва, чији укупни акционарски капитал износи 136,1 милиона днна ра. Од тога су 2 новчана заводз са укупним капиталом 11 милиона дннара, 1 осигуравајућн за* вод са капиталом од 5 милиона динара, 18 предузећа за трговину са укупним капиталом од 20 милиона дннара, 3 друштва з* грађевинску индустрију са капч талом од 3 милиона динара, 9 предузећа за рударство са капи талом од 33,5 мил. дин., једно издавачко предузеће са капиталом од 1 милиона дин., 6 предузећа за текстилну индустрију са капнталом од 19 милиона динара, 1 предузеће за хемнску индустрију са капиталом од 100.000 дин., 1 предузеће за инду стрију гуме са капиталом од 6 милиона динара, 1 предузећв за индустрију дрвета са капиталом од 0,5 милиона динара, 5 предузећа за прехранбену индустрију са капиталом од 7,5 мипнона на динара и 8 предузећа за металну индустрију са капиталом од од 17 милиона динара« дакле укупно 58 предузећа са капиталом од 136.1 милиона динара. Оваква предузећа унела су као апор свега 4,8 мипиона динара. 31 акцнонарско друхртво извршнло је повећа»е иапнтала за укуппо 114,1 мнл. днн. У току прошле годнне 31 акци онарско друштво извршило је повећање акциоЈ.арског капнтала. То повећање износи укупно 114.1 милиона динара, а њихов капитал крајем 1938 износио је свега 63,2 милиона динара. Повећање капитала извршила су 2 новчана завода за 4,1 мил. дин , 1 друштво за железннце за 29,0 мил. дин., 6 друштава за трговину за 4,2 мил. дин., 2 друштва за грађовннску индустрију за 6 мил. днн , 2 друштва за рударство за 24,7 мил. дин., 4 дру1 штва за хемнсиу индустрију за 20,4 мил. дин., 1 друштво за индустрију гуме за 0,5 мил дин., 12 друштаа за индустрнју дрвв-
та за 3,2 милиона динара, 3 друштва за прехранбвну индустрнју за 2,6 мнл. дин., 4 друштва за металну индустрију за 7 мнл. днн., 2 друштва за аеронаутичку нндустрију за 6 милиона динара, 1 друштво за индустрију хар тије за 6 мнлиона динара, н једно друштво за производњу стру је за 0,5 милиона динара. 22 акцнонарска друштва нзвршнла су сма&еае капнтала за укупно 36,5 мнлнона дннара У току прошле године 22 акционарска друштва смањнла су овој акционарски капитап у укуп ном нзносу 36,5 милиона динара. Њихов капитал до смањења износио је 93,1 милиона динара. Смањење капитапа нзвршипо је 13 новчаних завода за 13,6 мил. дин., 3 друштва за трговину за 6,0 мнл. днн., једно друштво за грарђевинарску индустрију за 0,5 мил. дин. једно дру штво за рударство за 0,5 мил. ј Дин., једно друштво за индустрију дрвета за 6,9 мип. дин, једно друштво за прехранбену индустрију за 0,9 мнл. днн.ј једно друштво за металну индустрију за 3,8 мил. дин. и једно друштво за индустрију хартије I за 4 милиона динара. Нето повећање акцнонарског напнтала износи 213,7 мнлнона дннара Према томе, капитал новооснованих друштава износи у прошпој години 136,1, повећање капитала код постојећих друштава 114,1 а смањење капитапа коц | постојећих друштава 36,5 милиј она динарај што значи да је неI то повећање акционарског капитала у прошлој години изнело 213,7 милиона динара. Укупан акционарски капитап друштава у земљи износи 7.447,0 милиона динара, те према томе нето пове I ћање у проценту износи 2,87% ! од капитапа наших акционарских друштава. У 1938 нето пове ћање капитала изнело је 219,0 1 мил. р\л.
Течај из грађевкнсних заната у Новом Саду Новн Сад, 4 јануара. 5% унапређнвање занатства," трговине и индустрије у Новом Са ду приређује у Новом Садру стручни течај за кандидате мајсторских испита грађевинскнх струка. Овај течај одржава се у циљу да се омогући зидарским, тесарских, клесарским и бунарцијским помоћницима да се спре ме за претходнн мајсторски испит о општем знању и образовању. Течај ће трајати шест недеља а отпочеће у среду 10 јануара 1940 године. Наставни план обухвата иелокупан испитни програм претход ног мајсторског испита о општем знању и образовању, којн је про писан за ове грађевинске занате. На течају ће се предавати ови предмети: Алгебра, Геометрн ја, Основи нацртне геометрије, Израда планова, Слободно цртање, Хемија и Физика, Наука о грађезинском материјалу, Занатско дописивање, Занатско књиговодство, Наука о држави, Социјално и привредно закодавство. На течај се могу уписатн: зидарски, тесарски, клесарски и бунарцијски помоћници. Исто тако могу узети учешћа на овом течају и мајстори свих тих стру ка. Шкопарина за овај теча.1 износи дин. 200. Пријаве за течај прима Завод за унапређивање занатства, трговине и индустрнје прн Трговинско - индустриској и занатској комори у Новом Саду. Пријаве се могу подносити непосредно Заводу нпи посредно преко Удружења занатлија. У овом другом случају има се Заво ду и уписннна истовремено дозначитн преко поште.
СТЕЧАЈ за управннка-админнстратора огледних добара Пољопрнвредно-шумарског факултета у Замуну Деканат Пол>оприв-едно - шумерског факултетв донео је одлуку да распише стечај за управ ника-администратора својих огледних добара са седиштем у ЗемЈ-ну. На овај стечај могј - се јавити само ннжен>ери пол>опривреде. Дица која желе да се пријаве дужна су, у року од 15 дана, од првог огласа у »Службеним новннама«, да поднесу Ректорвту Универзитета у Београду своју пријаву. опис живота, докезе о свршеним студијама и уверење о досадашњој слУжби. Првенство имају онн кандидати који су већ управл>али државни>» или семоуправним пол>опрнвредним нмањима и који су добро >-познати са вдминистрацијом. Буџетом је предвиђено место V положајне групе, али могу учествовати на овом стечају и кандидати са нижом ооложа^ном груооал.
На јучерашњем берзанском састанку — код ефеката је владала готово непромењена тенденцнја. 70% Блер је слабнјн у закључку за 0 25, као и 6% беглучке обвезнице. Ратна штета и 4 с /с аграр из 1934 год. остали су непромењенн. Промет је мали. На девизном тржишту Лондон, Женева и Париз су лабави* ји, Амстердам чвршћи, остало без промене. У приватном клирингу Берлин јв и даље непромењен. Бонови грчке банке рађени су по 32.50 са закључком од 32.50. После неколико састанака јуче су ван курса рађене Бугарске клириншке упутнице које носе на динар по курсу од 91.—. Промет је осредњи. Код званичних курсева фунта и францускн франак су лабавнји, фунта чвршћа. Остали курсеви без промене.
ДБВИЗБ ПРОМЕТ: ДЈШ. 6,500.000.(У заградама промене поа. ма претходном састанку) Рађено по куроу: Количона: Н»ујорк 5500.— (=) ов.228.Понуда Тражн>а (Средњи) — Лондон 218.66 215.46 (217.06) — Женева 1238.35 1228.35 =1233 35; — Њ>"јорк 552Џ.— 5480.— (5500.—) — Париз 124.11 121.81 (122.96) — Брисел 931.01 919.01 (925.01) О. Алст. 2946.97 2906 97 ( 2У27.97) У приватнс1."клирингу Рађено по кур*?: Колачина: Верлнн 1480.— (=) 192 хил>. улт. јан. 1485.— 10 хил>. Солј-н 32.50 (— 0-55) 750 хил>. Софија в. к. 91.— 2.200.Понуда Тражња (Средњн) Берлнн 1490.— 1470.— ,1480.—) улт. јан. 1495.— 1475.— (1485.—) Солгн 32.85 32.15 (32.50) Софнја — 90.— (—.—) Тенденцнја: Берлнн — непромењена. Роба остала 1480.Солун — лабавија. Роба остала 32.50 ЗВАНИЧНИ КУРСЕВИ Пок>-да 'Гражња ЊуЈорк 100 дат. 4481.37 4424.37 ( = > Лондон 1 ф\"нта 177.60 174 40 (—) Женева 100 фр. 10оо.— 995.— (=) Мнлано 100 лнра 226.55 223.45 (=) Амст. 100 фор 2393 — 2355 — (^-ј Париз 100 фран. 100.85 'Ј8.55 (—) Берлин 100 мар. 1793.88 1776.12 (=, Брисел 100 белга 756.— 744.— (=, Долар за обрачун 4454.37 (=)
ЦИРИШКА БЕРЗА
Београд
10.—
Париз
9.97
Лондон
17.60
ЊуЈорк
4.45 15 Л 6
Брисел
75.—
Л1нлан п
22.50
Амстердам
237.50
Берлии
178.60
СофнЈа
5.30
Будимпешта
79.—
Атина
3.35
Царнград
3.50
Б>-к>-решт
330
Понуда 'Гражња
86 50
86 —
96.50
95.75
51!—•„
50.25
74.50
74.—
00.50
68.50
68.—
68.—
421.'—
420!—
ЕФЕКТП ПРОМЕТ: днн. 500.000.(У заградама промене пре. ма претходном састанку) Рађено по курсу: Колачина; 7% Блер 86.25 (— 0.25) 1 хил>. 8Гс Блер в. к. 96.— 5 хил>. 4 Гс агр. 1934 51.— (=) 50 хил>. 6Гс бег. обв. 74.50 (— 0.75) 50 хн . б9е ш. а. в.к. 67.75 и 68.— (с.) 157 хнл>. Рат. штета 420.— (=) %3 ком.
7Тс Блер 85о Блер 7% Селигман 4% аграр 1934 г. 69с бегл. обв. 6% датм. агр. 6Тс шум. агр. 7?с инвест. Ратна штета
ЗАГРЕБАЧКА БЕРЗА ЕФЕКТИ Народна банка 7700 траж. ГХрив, аграрна банка 194 пон. 8?с Блеров зајам 96.50 пон. 7','с Блеров заЈам 86.50 пон. 7Тс Држ. ннв. заЈам 99 пон. б^о Беглучке обвезнице 74 пон. 6Г 0 Датматннскн аграри 63.50 пон. 4Тс Аграрне обвезнице 51 пон. 4% Севернн аграри 51—52 (52) б^о Шумске обгезннце 69 пон. Ратна штета 425 пон. Лкцнје нндЈ-стрнјскнх иредЈ -зећа Шећерана Осек 125 траж. Осечка ље^аона 167.50 нон. Трбовље 230—235 ДЕВИЗЕ У слободном промету Амстердам 2908.97—2«6.97 ( 2927.97) Брисел 919.01—931.01 (925.01) Женеаа 1228.35—1238.38 (1233 35) Лондон 215.44—218.66 ( 217.06) Н»уЈорк 5480—5520 (5500.—) Париз 121.81—124.11 (122.96) Прнватнн клнрннг Берлнн чек 1470—1490 Грчки бопови 32.36 1 -—ЗЗ.Об^Ј Промет 3,556.825 дннара Тенденцнја непромењена.
Продуктне берзе
Ппатни прописи у | трговинском промету са Француском Према новом трговинском спо-1 разуму св Француском, од 1 јану-1 ара о. г. не дају се внше дозволе ; за куповину девиза -за пл&ћање 1 увоза нз Француске. Један део 1 извоза врши се на компензацио- ј аи начин, в др >ти део иде на ра-! чун плаћања наших зајмова у | Француској. Народнв банка ће овнх данв издати потребна упутства овлашћеним новчаннм заводима у земљи о начину новог платног промета у трговнни са француском. За извезену робу добијаће нашн извозницн код Народне банке 605» од вредностн нззезене робе у дннврнма, и то на терет компензацноног рачуна. Остетак од г нсплаћивеће Народна банка такође у динарима, и то на рвчун портерских динара, које ће наша држава полагати на једен спечнјалан рачун код Народне банке. Наш нзвоз у Француску за 60% обрачунавеће се по слободном дневном курсу француског франка на нашим берзама. Ако је вредност робе фактурнрана у некој другој валути и онв ће се такође обречунаватн прво у франке по дневном слободном курсу, а потом у дннаре. Што се тиче обрачунског курса за осталих 40 % , овде ће курс битн нешто већн. Међутим, ова разлика између првог и другог курса неће бити једнака за све артикле. За извесне артикле курс по портерскнм динарима биће нешто већи, а по другим мањн, то ће зависити од рентабилитета извоза нашнх артикала у Француску. Варирање курса код портерских динара према поједнним извозним артиклима у ствари значн н премирање извоза. Остајв н даље на снази премнрање нзвоза извесннх артикала трансферним динарима, односно дннарима францускнх приватних поверилаца. Наш извоз који је нзвршен до 31 децембра прошле године исплатић9 се са 100*-« у девизама, а од 1 јануара о. г. наш извоз у целости се обрачунава односно нсплаћује на горњи рачун.
НОВОСАДСКА БЕРЗА Пштнца: бачка околиаа Новн Сад 193—195. сремска 193—195, славопска 193—19о. горн>обачка 194196, бачка лађа Тиса 197—199. Зо-З: бачка сремска и слааоаска 150152 Раж: бачка 152.50—155. Јечам: бачки и сремски (64—65 кг.) 162.50 165. Кукуруз: бачкп стари паритет ИнђнЈа 135—137. банатски стари 132—134, бачки вови 111—115. бачкн парнтет Инђаја 113—114. Брнш- | но: бачко н банатско огг 290300, &р. 2 270—280, бр. 5 250—^60. бр. 6 240—250, бр. 7 200—210, бр. А 130—135. Пасул,: бачкц бе.ш без врећа и оремскн 380—385. Ммиид (у врећама од Јуте): бачке 110118. сремске 116—118, баиатске 114 —116. Тееденцдј* статла. Промет слаЗ.
1тране 1ерзе Чнкаго, 4 јануара Пшеинца: мај 106 3/8, Јулн 103 3/4 септ. 103. Кукуруз: маЈ 59 3/4. Јули 59 7/8. Вннннег, 1 јануарч Пшеннца: маЈ 89 3-4. Јулн 90 7/8. Буенос Анрес, 4 јцнуара Пшеиица: фебр. 8.30. март 8.48. Кукуруз: фебр. 6.82, март 7.00.
Телефонски кабел Беохрад—Земув У Генвралној дирекцији држав ннх железннца одржаће се 25 1ануара друга офертапна лицитацнја за набавку телефонског армираног кабла за везу Београда са Земуном. Лицитацнја ће се одржати за домаће и стране понуђаче. Материјап немачког порекла мора се нудити у маркама. Годишњв зборовв акцноварсквх друштава 10 фебруара Тесла - фнлм д. д. у Београду. 11 фебруара: Савиначка штедноница а. д. у Београду, Београдска трговачка банка а. д. у Београду, Чнновничка банка а. д. у Београду. 18 фебруара Шабачка банка а. д. у Шапцу. 17 марта Зајечарска тимочка банка а. д. V Зајечару.
Грађење моста преко Јерме У рачунско - економском одвс лењу министарства грађевина и У техничком одел>ењу Банске управе у Нншу одржаће се 22 јануара друга офертапна лнцнтација за израду новога моств преко реке Јерме. Предрачунска сума је 3,652.715.18 динара.
Рударски инжињер овлашћен. са добром праксом, тражи се зв >-превника већег рудника лигнита у Србији. Понуде слати на »ПЈ-б.тнцитао«, Београд фах 60 под »Лигнит«. 56
Палату, кућу, плац ?!пш™тГв НИЈе к>'пнти ако се обратите нашој канпеларнјв. оА11АМ1 ИГЕ. Радите противу својих властитнх интереса ако пр» куповине ма ког имања ае пооетите нашу канцеларију. Посета нашој канцеларнјн ноже Вам лио корнстш-н. , нсће НН V ком случају шкодитн, Јер увек имамо пријављен огроман број окасвонвх продаја иман>а_ ПСХДГГИТЕ НАС! иА Р Г У С" Биро за купопродају пеиокретцнх нмања у Веограду Преотолонаследннков трг 1. — Тел. 20-528.