Vukova prepiska. Knj. 2

16 ДИМИТРИЈЕ ДАВИДОВИЋ

10.

У Земуну 24. Јунија 826. Високоучени Г-дине, Љубезни Пријатељу!

Јуче сам примио писмо ваше од 19. о. м., за које сам вам особпту благодарност дужан. Најприје ћу да вам одговорим на оно, што је најважније за мене, и чега сам ради овђе дошао:

1.) Ја тамо за сад прећи не смијем, и то од Германа п од његови интрига.) Вјерујте ми, да би ја волио тамо доћи, него отићи у Париз или у Лондон, али залуду кад су тако опстојателства донијела да не смијем.

8.) Нити ја тражим. да Г. с вим процес води; нити је у овој мојој ствари нужно како истраживање п извиђање. Што се о томе из писама моји од 4. Јануарија не може довнати, оно Г. вна боље од мене. Сад цијела ствар стоји само до Г-дара, да ми он, по своме правосудију и великодушију, накнади штету: а неправду ћу ја, за љубав Г-дареву, опростити. У прошенију, приложеноме уз писмо моје од 4. Јануарија, ја сам по правди сву штету моју назначио; а Господар да ми сад пошаље и 1000 1. сребра у име све оне штете, ја би био задовољан и благодаран, и зато више никад не би сам поменуо, ни њему, ни коме другоме. Ја знам, да Г. не мари за 1000 Е. с. т., само ако милост своју поврати к мени; а и мени заиста, поред свега мога спромаштва, ти новци били би милији као знак Г-дареве милости, него ли као новци у потреби.

· 8.) Ако Г-дар ову, по мњенију моме праведну, молбу моју одбаци, онда, по овоме писму вашему, престаје моја преписка с вама и с њиме, јер ми се ни једно писмо неће тамо примити, но неодтечаћено натраг вратити. То ће ми бити награда за моју љубав и ревност к отачанству и к Г-дару, а особито за оно, што сам се трудио, да Г-дару и с мојом срамотом, учиним чест и славу; онда ћу ја са светим царем пророком слободно пјевати моћи: „воздаша ми злаз га благан, и ненависте за возлобленје мое.“

1) Шосле овога било па избрисано: „Ја знам, да је Г. свагда мени страну држао, али му за сад опет доћи не смијем“.