Vukova prepiska. Knj. 2

ДИМИТРИЈЕ ДАВИДОВИЋ 11

Ја не сумњам, љубезни пријатељу ! да ћете ви писмо ово прочитати Г-дару,, и да ћете му, по дужности вашој, право мњеније ваше о послу моме казати. А надам се, ако вам се не забрани, да ћете ми одма и одговорити на ово писмо. Ако налазите, ви и браљ Сима и Аврам и остали Г-дареви секретари и совјетници, да сам ја неправедно увријеђен, и да би Г-дареву характеру било. пристојно да ме намири, а ви молите Г-дара, и намолићете га; ако ли то |неј налазите а, ви не говорите ни ријечи.

[Други концепал овога писма гласи овако :]

Високоучени Господине, Љубезни пријатељу!

Јуче сам примио писмо ваше од 19 о. м., за које вам врло благодарим. И прије овога писма вашега био сам с великом жалошћу овђе разумијо, да се болест ваша опет повратила. Будите увјерени, да участије у призренију здравља вашега имају сви овострани Србљи, који вас лично и само по имену познају. Они сви, као и ја, желе вам, да вас Бог укрјепи и оздрави.

Јуче сам предао Панти Розоклији три егземплара ШаФеарикове Историје, да ји пошаље Т-дару (један, као што ћете из писма виђети, ва Г-дара, а два за његове секретаре.) Тако сад није нужно, да вам је шаљем.

За диплому ученога друштва Краковскога писаћу Г-дину Бандке, п с највећом радошћу гледаћу да је добавим п вама пошљем.

Жена је моја са двоје женско ђеце остала у Бечу, а ја сам овђе дошао само са Савом, којега сам само тога ради повео да би што боље Српски научио.

(ад да вам одговорим на оно што је најважније, п чега сам ради ја овђе дошао.

1) Ја тамо за сад прећи не смијем од Германа и од његови интрига. Ја знам да је Г-дар мени свагда страну држао, али му за сад опет доћи не смијем. Ове су прежалостне за мене ријечи; али је Бог свједок, а биће и људи, да ја томе нијесам крив“). ;

___ 1) Последња тачка додата, али је пре било па шревучено: „Ово су за мене најжалосније ријечи, да не смијем доћи у своје Отечество к своме Г-дару за којега