Vukova prepiska. Knj. 2

80 ДИМИТРИЈЕ ДАВИДОВИЋ

|Опоља:] Негта УУшк зберћапоу1ев

Оосћ. дег РАПозоре попа шентегел сејећтђеп (тезејзећаћ. Миоћеде а Утећ

|Напомена Вукова:| одговорено 8. Јулија.

[Ориг. у арх. (0. К. Академије бр. 2028].

у 12.

Високоучени Г-дине, Љубезни пријатељу

8та прошавшег мјесеца одговорио сам вам на писмо ваше од 18. Јунија, и по том на неколика дана писао сам вам опет о Сими Милутиновићу. Надам се, да сте обадва та моја писма примили. Сад сам се опет наканио да вам пишем, и да чрез вас представим Господару моје ново мњеније о типографији. Кад опстојателства још задржавају да подигнемо тамо у један пут и цијелу типографију и словоливницу и Фабрику од артије; како би било, да купимо за сад само од четири руке слова (Меј, Стсего, Согриз и РебЕ свега око 25 ц.) и макар само једну пресу“ О тим бисмо могли штампати различне српске књиге; а то све (с осталим нужним ситницама) до Бијограда не би стало више од иљаде дуката; а за артију можемо за сад са Штраусом или с каквим другим Фабрикантом у Маџарској начинити контркт или онако куповати. Ја мислим, макар како стање Српско унапредак било, да је такова типографија тамо потребна пи нужна; а ако Бог да те се једанпут послови народни сврше и утврде, онда ћемо ласно наручити калупе од црквени слова и подигнути словоливницу и Фабрику од артије. Колико би такова типографија била на ползу народну, толико би, и још више, била на чест и на славу Господареву, о којој ја једнако мислим. Ја сам, вративши се овђе из Србије, писао и у Петербург Шишкову и у Лондон Баурингу (коме ви може бити још нијесте одговорилиг)), да ме је Г-дар послао, да купим типографију за Орбију. Бауринг у једноме од 5. јунија зато подиже Г-дара до неба, говорећи: „Милош је човек по

1) Било па избрисано: на писмо и благодарили за ењигу.