Vukova prepiska. Knj. 2

ДИМИТРИЈЕ ДАВИДОВИЋ 51

мојој вољи, он ми сад све у глави стоји; да му Бог благо“ слови намјеренија његова“ ит. д.')

Ако Г-дар одобри ово моје препокорно представљеније, а ви гледајте, што прије да ми се пошаље до двије иљаде форинти сребрни, да идем ове јесени у Липиску, да наручим одма слова, да се лију; а остале новце послаћете кад слова буду готова (а прије прољећа неће моћи бити готова). Ако ли Г-дар, из непознати мени узрока, на ово представљеније моје не пристане; а ви га молите мјесто мене, да ми пошаље благослов моме преводу Н. 3. на Српски језик. Библијско је друштво већ признало, да Отојковићев превод не ваља, и зато је опет наумило, да наштампа мој превод, само иште, да му ја добијем благослов од двије српске владике. Г-дар само с једном ријечи може мени ту милост учинити, а на своју вјечну чести славу. Ви можете сваком доказати, да није нужно, да ја рукопис превода тамо шаљем, да се прегледа. Ви ћете имати тамо оне моје огледе, што сам наштампао у Липисци 1824. године; по ономе можете о свему судити. У сваком се преводу гледају двије главне ствари: сревод саме ствари, п језик. Што се овђе тиче ствари, ја сам по Славенскоме тексту, који се чита у црквама нашим, с помоћу различни превода, превео од ријечи до ријечи (каоноти свето писмо); по том сам сав превод стих по стих с Копитаром сравнио с Елинским оригиналом. Што се пак тиче језика, 6џ можете бити увјерени, да је толико добро, колико би пко у данашње вријеме Српски превести могао.“) Код Српскога превода може се још рећи која ријеч о ортографији п о нарјечију. Ви знате, да од моје ортографије правилније за Српски језик бити не може; то признају и сами непријатељи моји (који што разумију). А што се нарјечија тиче, ја ћу превод овај оним наштампати, којим Г-дар рекне; тако се договорите тамо, па ако волите деца, вера, лепота, лепо, време п т. д.. него ђеца, вјера, љепота, лијепо, вријеме; а ви пишите, пак ће тако бити.

Ја сам зимус полазећи тамо (по дужности мојој) јавио Шишкову, да полазим у Србију, ђе се надам с помоћу Г-да-

1) Даље било па избрисано: Сад је вријеме, да Г-дар учини што тођ славно пи за данас п за свагда; а кад се судоина народа нашега сасвим рјеши и утврди, опда може бит, да ће бити и другије, који ће с њим славу дијелити, и говориће се. да он сам није био кадар ништа учинити. „Ко има уши да чује, река чује“.

2) После овога било па превучено: Премда на преводу моме неће бити име моје (као што је Стојковић на своме своје метнуо); алићу ја опет паметним

и у овом послу разумним људма за сваку ријеч дати одтовор, зашто сам је баш онако метнуо.

ВУКОВА ПРЕПИСКА П б

но и