Vukova prepiska. Knj. 2

ДИМИТРИЈЕ ДАВИДОВИЋ 97

ситне деце могао лакше, докле буде Божија воља, поживити, и, по мојој свагдашњој жељи, колико ми стање здравља дДопусти, моје књижевне послове радити, као и отприје што сам радио. Ја сам се тој милости од Њ. Ов. за цело надао, јер сам мислио овако: ако су Њ. Св. мени ону службу и плату дали само из милости пи блатонаклоности, за мене је већа милост, да ми даду пи половину оне плате без службе; ако ли су ми службу и плату дали у ошште Њиове ползе ради, ја ћу и народу и Њима учинити сто пута већу ползу, ако ме с платом отпусте из службе; јер за президента магистрата напије и вароши Београдске може се наћи готово у свакоме селу човек, који ће, у данашње време, све оне послове свршивати, као п ја, а ја, живећи по својој вољи, могао би што радити, што сваки не може. Али“) ако је, као што ви велите, стање те земље тако, да ми се та милост ни од куд ни под каквим именом учинити не може, ја се опет препокорно молим Њ. Св. да би се смиловали, да ми пошаљу барем плату за прошавша три месеца, док сам се у служби бројио, или најпосле за онај месец, док сам у Београду био и служио; па у напредак нека ме задрже у оној милости, у којој сам код Њи био, док сам на овој страни као списатељ живио.)

8.) Зло би и жалосно било за мене, кад само онда милост Њ. Св. к мени не би оладнила, ако се на своје мјесто повратим! Ја сам се трудио, што сам гођ више могао, да би милост Њ. Св. к мени свагда п на сваком мјесту врућа била; и у напредак ћу се, макар ђе био и како живио, трудити, да ја не будем узрок, што ће она оладнити; а против моје воље и без моје кривице ако ме и та несрећа постигне, морам трпити, јер је небо високо, а земља тврда.“)

1) Испред овога била је у првом концешту и ова реченица: А што сам

поред те молбе навео неке моје (мниме) заслуге, казао сам онђе, зашто сам то учинио, и мислим, да, као поред молбе, ништа сувише нисам учинио.

2) После овога у концепту било додато па опет превучено: Да једруго доба тодине, п да нијесам овако без трошка, ја би се, поред све моје слабости п болести, којекако тамо довукао, али не да примим службу, него Њ. Св. скут да пољубим, и да ИМ ову препокорну молбу моју пред ноге метнем и устмено да је потврдим, да ИМ на дојакошњој милости са сузама блатодарим иза унапредак да се препоручим; али ми сад то није могуће учинити,

3) После овога у првом концепту има ово: При том ви добро знале, а и свак знати може, да милост није ријеч одређеног значења, као н. пр. истина. нето што је за једнога човека милост, за другога може бити немилост. Права је дакле милост оно, што за милост држи онај, коме се чини. Ја знам да у Србији пма сила. људи, за које би била већа милост, да се поставе у наији капетанл (макар ч без икаке плате), него да им се даје на годину по 100 + пензије, а за мене би била већа милост 100 + пензије, него да ме поставе губернатором над по

ВУКОВА ПРЕПИСКА П 7