Vukova prepiska. Knj. 2

100 ЛУКА МИЛОВАНОВ

предао Царском Двору тужбу и репрезентациу на новазлие, (скукавче синљи да те ни је у брашнару или у Гергетег спелђао:) то ћу та морати у горнљу придворну Канцеллариу Инштанциом писати; и нетђу тако ми мојега имена оставити "док не јавим рекурзом молим Царскоме Величеству ако ми овде Совјет желђу молу недопусти; јер овоје велика обида недати човеку писати начином очевидно лачким, и правилним. То ти је брате вета сила од турске. У овом случау, рад би ја имати оно из рецензив на Меркаплов Азбукопротрес, гди вели: Мат Кате тасје еттимћ фес. ва сведочбу учени лђуди, да овај начин писанђа нје безпутан. Добро би било и Копитареве речи да имам, како што ми пишеш, а и сам Фрушић јавлља да му се допада; Имао би потребу из Домбровскога нљешто у моју молбу уметнути, то Јест оно, како он оне смпешно назива, коли Талианско латински смтешивајући пишу, и доводи онде пример; а незнам у којој кнђизи то се налази. Тави ми 1ели надежда, да би од туд ком Пренумерант добавиосе; 1ер сам та тамо непознан и неимам другог Емшерие. Што ми за Сербиу пишеш, то се овде чуло; да би Бог дао, да се отму, новине ћуте о том.

Надам се, кад саде већ знам да сиу Карловцима, скоро ти опет штогод писати; у писму ми како својему човеку Титичи слободно, та нисам ви, него твој прави пријателђ

Лука Милованов А фгезве Негтл Неггл Гтпсаз (теоготеу1е5 ађхисеђеп Ђела зећбл Ређег Резћћ |бпоља:] у. Ојет Неттп Нетгп Уик 5Зберћапоу зећ та Катоосге г1 Зугтљет

[Оригинал у арх. О. КБ. Академије бр. 2044]

2.

У Будиму 23. Јануара 1818. Гос. Вуку СОтефановитђу.

Лљубезни мој Побратиме!

Ево ветђ пол године дана, продђе, од како сам твоје писмо из Беча примио. В!ереми незнам, како би се правдати могао,