Vukova prepiska. Knj. 2

108 ЛУКИЈАН МУШИЦКИ

Поздравите ми Г. Борића и нђћгове све домашнђ, такодверђ и ваше братство. 4 самљ хвала Богу здраво, кое и вама желећи да будете свагда, оставмљђ

У Бечу 14-т8 Октоврта 816. Вашљ искреннни Вук.

|„Отражилово“ 1886; Гл. (6. Уч. Друштва 75, 252; Ориг. у арх. 60. К. Академије бр. 2049]

У Шишатовцу 8/15 Новембра 816. Дражапшти Прјателао!

Ево за сад половина отговора на два ваша писма. Бу: душом ћу поштомђљ другу половину послати. Отђ 27. Аугуста — дана отшествја вашег — до второг писма вашег т. е. до 24. Октовра чрезвнчаине бћде нападоше на мене. Џисаћу вамљ. Нарочно додђу ми примфчанза 4. Сешпт. Тф аппеллатортума на рачуне мое. — Не можете себи представити злобнте, пакостнје, неправеднје, лажнје опредђленје, осужденје, и изобличенје. Ту е и Курђљ Гљорље — — — сву сво прост и завист у перо противђ мене изло. — Но свака бобда и опасност совокуплава све силе свов, и онда е човекљ ачи! 4 'самђ то пискусло. Таки онад час — кад самљ отровна примфчанта прочитао — узмемђ луру и духу самђ моме пфвао. Шилђмљ оду. А 15. Октов. пћвао 'самђ себи на тезошменитство. — Но второ писмо учини чудо у мени. Ништа силне дђиствовати не може на чувствителну душу, као праведини укорљ лмеобезног п правог“ праатела. 5. Одн слбдоваше една за другомђ, ков излише перси мое, тронуте писмомљ вашимђ, пи испунђне жаромђ кљ обрани чести мое. Жеивљ "сам, живђ. Не ће ми Отопковичђ оду на смрт писати. Радоваћу се ако ви и мод дражаћшт прителђ Копвтарђ изђ свло ода усмотре, да ни'самђ малодушанљ, ни'самђ ленђ; да ми нје духљ зардђао. Дугљ, дугљ домашнши и посведневне велике потребе — и нишета мол собственна — безвђ крапцаре а жеднимђ за б6днОМљ5 митературомљ — тов мени сцулла и харбда. О томђ п Копвтару пишемљ: ишите, нек вам да кнљигу, да читате о тима