Vukova prepiska. Knj. 2

кнев Милош ОБРЕНОВИЋ Тот

што тамо не има ни едногљ способоогљ човека, спомену за Марковичђа, рекши да га в примђћмо као приличногљђ човека, А кад: му ил преповђдихф, да ве таџ у Земунљ избћгао, па поелђ молто Вучичђа, да га натратљ пртими, изљ чега му е произишло, да не само што га Вучичђ нје хотђо примити, но и ови га отђ себе оттерук, што ЈИ ве хотђо оставити, рече Г. Ливенљ. „Дакле в онђ таковимљ начиномђљ измедђу обош на Сави“, —- п еладко се насмћио. — Вообце Вуче то знапте, да тбе врло добро бнти; само ти ту нека се сложно держе, што су се жалили овдћ, да свакому долазаше Коммпессарљ, а нима никакављђ, ето имљ садљ Коммпесара! Тако кажите и Милети, и Катичђу п дружетву нбговомђ, п Вулу Кратуввчанину. Тершћије само, пакљ те све добро бели, а харти веше повђравати не могу, нит су ово вђети Стопковске, ков в чика, Јокса познавао, ветђе цћла истина. Г. книавђ Меттернихљ са, здрававиђ в болћ. У осталомљ лобезно васђ п сву дружину поздравлаотњи 8СаМЉ У Бечу 4. Новембра 8542. Вашљ доброжелателнки Кназљ Милошљ Обреновичљ

по заповђети кнаж. Јаковђљ ЖЊивановичљђ

[Споља :] Вееокоблагородному Господину Вуку Стефановичђу Караджичрву и пр. пр. у Земуну

[Ориг. у арх. 0. К. Акадомије бр. 2375]

1105

Лобезнни Госп. ВБуче!

Ово дана примло самђљ два ваша писма, едно отђ 2. а друго отђ 5 тек. Пртимпо самђ такодђе сђ пстима и писма Манплова. Нбгова су писма сувопарна и праздна, и = самђ мнелло, да су зато тако праздна, што иду на ПЏошти, а да те пуши бнти кад ми 18 пошлђ по нарочному: — но кљ удивленпо моему

45%