Vukova prepiska. Knj. 2

низ МИЛОШТ ОБРЕНОВИЋ 125

корист славе ваше нико није веће заслуге учинио од мене: баш и кад би све оно истина било што сте ми писали у писму од 28. Августа, опет ви у овоме послу „не бисте били дужни никому веће благодарности ни награде осим мене, али што ви мене не само нијесте наградили према своме богаству и у различнијем догађајима показаноме великодушију и по својијем обећањима, него још што овијех заслуга мојијех и не признајете, за то се ја ни мало не кајем за оно што сам се око славе ваше трудио, јер ја оно нијесам ни радио каке данашње награде ради, него сам радио за потомство, или управо рећи за корист и славу народа нашега. Кад пи мене и вас и нашијех пријатеља и непријатеља нестане на овоме свијету, па кад потомци наши стану мене благосиљати и говорити: „хвала Вуку што нам је ове преважне догађаје описао и од пропасти сачувао,“ то ће бити моја права награда, на коју сам мислио у овијем пословима својијем.

Желећи вам да Божић и ново љето и остале Христове празнике у здрављу дочекате и весело проведете и да их тако много љета дочекујете у проводите с највећим високопочитанијем остајем з|г

У Бечу 17. Дек. 1849.

Ваше Свјетлости

препокорни слуга.

[Концепат у арх. О. К. Академије бр. 98921

136. 81. Окт. 1851.

Ваша Свјетлости, Премилостиви Господару!

Опомињући се вашега казивања како сте ми 1818. године кад сам рјечник Српски први пут штампао послали преко Милоша Урошевића 1.500 Форинти у шајну, па их он појео, усуђујем се послати вам оглас о истоме рјечнику који се сад послије 80 и неколике године наново штампа. Кад га прочитате, надам се да ћете му се врло обрадовати.