Vukova prepiska. Knj. 2

КНЕЗ МИЛОШ ОБРЕНОВИЋ та1

Бече до Липиске а оданде натрагђ у Бечђ, а што бн преко тога претекло, оно самљ му намленјоо у име накнаде, што му в Михаћло Германљ украо у Петербургу. рукописљ и наштампао „Жизњ и подвиги Милоша Обреновича, вертовнаго вожда Сербскаго“, чега ради в Г. Вукљ наивнше изватђ онда у Орбио да се суочи сљ Михапломљ Германомљ. Г. Вукљ отишавши у Бечђ дотовори се ондћ сљ Антонеемљ Штраувомљ, кон в имао свој типографио и словоливницу п фабрику одљ харте, да онљ набави за Орбио типографпо са свимљ потребама и да дође да избере мђето за фабрику одљ харте и да е начини и да да лоде за обов (т. ве. и за типографно и за фабрику одљ харпе); али докђ одђ нђбга и Штрауса дођу мени ови одговори, наши се народни послови у Цариграду мало побркало, зато = Г. Вуку авимљђ, да се у онап парђ окани тога, свега и да гледа свое приватне послове као и прле.

У Букурешту 24. ЈОла 1956.

(М. 0) Милошљ Обреновићљ кназљ СОрбекти.

По заповћсти Нђгове Овђфтлости пасао и потписао

Цв. Ст. Рајовић.

[Ориг. у арх. О. К. Академије бр. 2899]

144. [око 1856—7. год.)

Ми емо земљаци и вреници, или другијем ријечима да речем: из једне смо земље, од једнога народа и из једнога нараштаја. Ви сте први и највећи човјек у народу нашему, али по заслугама мислим да ни ја нијесам пошљедњи. Ваше су заслуге биле такове, да сте поред њих могли стећи и имање тако велико као пи оне што су и постати најбогатији човјек Србин, а ја поред својијех заслуга нијесам себи мога стећи ништа, него с великом бригом и натегом једва живим којекако. Ви сте н. п. Јакову Ненадовићу, Луки Лазаревићу и Стефану Живковићу поклањали куће, дућане и воденице; истина, да су они имали велике заслуге у народу нашему, али и ја не