Vukova prepiska. Knj. 2

7895 КАВА МИЛОШ ОБРЕНОВИЋ ~

само што их имам у народу, него и код Ваше Свјетлости.") И тако само као од Господара народа нашега ја мислим да имам право надати се пристојнијој награди од Ваше Овјетлости за оно што сам учинио народу нашему, а камо ли за оно што сам учинио Вашој Свјетлости. Кад би она књига коју сам ја написао о Вашој СОвјетлости („Милош Обреновић кназђ Сербскли, или грађа за историју нашега времена“) била само у рукопису, ја је не бих дао да се спали за све драго камење које ви сви Обреновићи имате, и то само народа и себе ради, не бих је за то дао, а за Вашу Свјетлост њезина је вриједност особита; кад н. п. Данило Медаковић поред оне књиге моје онако погрјешује и говори којешта, а да шта би ико знао казати о вама и о дјелима вашима кад оне моје књиге не би никако било“ Не бл ли онда непријатељи ваши извртали ваша дјела сваки по својој вољи“ Као што смо ми, нас двојица, за живота били заједно, тако ће и након нас спомен наш заједно ићи; јер какогод што је н. п. Омир опјевавши дјела Ахилесова свој спомен свезао с његовијем, тако сам и ја описавши најзнатнија дјела ваша свезао свој с вашијем, те ће се и у потомству уз ваше име и моје спомињати. А осим свега тога што је прошло, може бити да бих ја и јоште што могао учинити.

По свему овоме ја мислим да имам право надати се да ми Ваша Свјетлост поклоните штогод велико, достојно и вас и мене и данас и наком нас, да би се и моја дјеца могла са захвалношћу опомињати нашега живовања и ваше љубави и милости к мени. Кад бисте ми н. п. поклонили што у вриједности од десет хиљада дуката, ви бисте опет били богати ењав Милош, као што сте и сад, а ја са својом породицом постао бих са свијем други човјек, срећан, колико имуће ч0вјека на овоме свијету може срећнијем учинити. Истина да је 10.000 +Е велика гомила, али ја не велим да поклон ваш мени баш толики мора бити, него узимам то само за примјер, и Ваша сте Свјетлост много и много више од овога поклањали људима који нити су што радили за народ ни за вас, као н. пр. Алексићу и Цинеру. Осим рода вашег никоме није прече да Ваша Свјетлост овако што поклони до мени.

7) Било па избрисано: Ви сте и Алексићу поклонили више од двадесет хиљада дуката, а и Цинеру, које у интересу на новце, које на кућама које сте од њега узели готово толико; а ни један од њих нити је што радио за народ наш ни за Вашу Овјетлост.