Vukova prepiska. Knj. 2

кнез милош ОБРЕНОВИЋ 738

[На засебној хартији костур овога писма : |

земљаци

вреници

велики људи

он већи и богат

Јакову, Луки, Живковићу _

они су за народ, али ја и зањ

Алексићу, Цинеру еге.

као од Господара народњег, а камо ли њега ради Грађа за: српску историју

и у потомству спомен наш заједно ће ићи.

А може бити да ћу ја моћи и јоште што учинити.

(во све даје ми слободу и наду —; ако ли— ми ћемо бити кап и до сад

Ако ми поклоните у вриједности око 10000 +, бићете опет богати Књ. М., а ја и моја породица —

[Вуков концепат у арх. 0. К. Академије бр. 2400].

145. У Букарешу 9. октомбра 1857. г. Лубезни Б. Вуче!

Ваше пшемо одђ !. 0. м. примио самђ и видимђљ Б. Вуче твојо радост кото си очекиво добити, веруи Вуче даће то бити пили пре или мало после, ла би то учинио одавно али Г. Миша кодђ мене кад е дошо у Букарешљ само на кратки 10 минута био и после отишо у нбгово село, и тако после чуе да су му зета Рало затворили и оде одма и[з] села ков та а нисамђ ни видио, ербо е отрчо у Београдљ да види шта е то тамо, кака е та комешаница; а море бити ви до садљ то и болђ знате што е и како е тамо; у прочемљ здравлђ братђ Вуче, до лфта пакљ моремо се изљ ближегљ видити се, или кудђ буде одљ вишнђфга сућено на нфговоћ садђ стопи милости и сили; поздрави комшу и ави ми што о нђму; и по-