Vukova prepiska. Knj. 2

т56 ТРИГОРИЈЕ ГЕРШИЋ

~

драговолђно, што су дужни, дати. — Вн, на ово не гледатоћи, све и примите за мото лообов и чест. Не стони за 120 Фор. Опет ћемо победити. Г-дину Копнтару наивећии поклон. С Богом.

Гершић.

Запамтити. Што Г. Копнтар против гљерва мог оваког“ ћ возе зато вр е лапнско с' другим гласом не'ма право. И д (добро) е латнско 2е, а код нас е добро. —

|Опоља :] "2. Сатбоотг А деп Неггп Мушко у. оберћаторс Ми: Влејеп Фез Н-п у. Пао 21. УРљећ,

[Ориг. у арх. 6. К. Академије бр. 2410]

(65)

У Карловцу 10-:8 ЈОл. 817 Ллбезнни мои!

4 сам вама на оно давнашнђ писмо от 2-1а Фебр. отговорјо. Као ми е, ако га не добнете. Онде сам мало труда имао. Ту в за ф, ф, ељ, ен, је, 6, ље, 5 и јод, што се засада знало, изговорено. Ленђ сам га опет поновити, ер отписа не мам. Ал, ако га не примите, онда ћу морати. Сад к' писму от 15-та Е0н. И волим писати: модско ал с разликом. „Лидско срце — Ово одело моцки (лепо) стони. Волим господско, градскеи, србски, вр се колико толико д чув. Волим Љурчин с разликом. Ово прво присволва, љурчин син, саџин (нле саџискли) елафа — елчим, не, елискот; оно друго начин показув. 4 ћу га љурчтски тући, т. 6. као ћурчи; ћурчин-скји нимало не валл. Видите зашто. Далћ. Ако ћемо, као што м6слим да ћемо у писано ово наравно правило узети: 5ећгете, хле ди зргтећај с оном смотреносћу, с којом треба, онда вала онако, како говоримо, писати, даке: Ра-станак, а не раз-станак, и-сећи п проч. Само е нужно гледати, да се добро оваке речи изговарало зато, да не даду друпи смисао. бр исећи, ако се глас на им но подигне, може значити и сећи, ита