Vukova prepiska. Knj. 2

ТРИГОРИЈЕ ГЕРШИЋ (055

нам“ пи оно, што нам“ не треба, наметнути не може зато, што смо од нфга оно, што нам' треба, узети морали. Друго он било, да е ово наша првобнтна азбука. Онда бг тешко избапили оно, што е обнчан утврдоо. Дакле о у србском бев никакви други дублђи доказателства, какогод и Х и Ф, сваки из свои узрока, наполћ. — Нек се нљим црквеним езвк дичи. __ Та овог о едном“ и другом сру реченог слфдуе, да ви нимало право немате, што као у пркос % свагде обдржавате, и онде, где га природа србског езвнка никако не трпи, радоста, сладосте, смрт. Не треба се лотити, што 5 сви таки неће да одбаце. Ово донде бмти не може, док се у школама малнма предавати не почне; да ми фра немамо, и да бев нћга бнти можемо. — Е! дакле, по мооф памети, стекосмо за сваки глас особитни знак. АП да видимо, могу ли се ови новаци тако лако, као што се чини, увести. Знамо из исторје да се гдеком власнику, коп е непокорне казнити могао, нова слова наметнути нте дало. — Чудан в и ак сваки обнчан. Какогод што е укоренфино тешко истргнути, тако е, у овоћ ствари, штогод тешко укоренити. У речи тесан тако в тешко њ оставити, као што би та у речи сан-дук, у овом истом" слогу увести тешко и необично бнло, санљдук. Зашто и вдно п друго: Чрез обичан. —- Из свега се овог види, да ће и нама, што смо намерили, свршити тешко бнти. Ал што е тешко, не свагда немогућно, и што одма не буде, може познје бнти. Само треба напред знати, да в тешко. Но доста о словима.

Ваш е одговор на Мркаћлову палинодно леп, ал н1в нов. Не треба проче ђ зато уводити, што гдеков речи, како и МркАаћло и ви мнелите, без нђфга написати не могу. Скргао, трзо, врзови. А зар се ове и подобне речи не могу овако написати: скрђао, трбо, врљови, пили скр-а0, тр-0. вр-овиг Та овде између самогласин %, та —- та ф бмло, свевдно в. Само се ово ока ради чини, да се не бм самогласно с предстоећима безгласннма саставило и тако едан слог направио. А кад се између ови штогод метути мора, то е болђ оно узети, што нам и на другом месту служи, то ест, или, да нам и ово нужно не постане, липо —. бли добро“

Сад за новце од пренумерацје. И сам све послане Господаре, и не питавши и, пренумерирао, и кад сам новце запскао, онда су казали — будући да позната браћа труп —_ да не могу пре платити, него кнљигу добвло, и онда ће

45“