Vukova prepiska. Knj. 2

7070) ДОЛАТАК

~ » мђвши да ће Суруша 10. числа за Пожаревацљ поћи, отго"ворјо самђ пл Амипи, а Судљ Народнни Вашему Ојлтелрству. Но л нисамђ могао Амиџи описати, какавђ е смећ овамо до'тађао се; а и садђ непрестанпио трае.

Пре, него ве Амиџино писмо сљ пасошемљ овамо. дошло, „донео. ве пандур изљ Конака писмо Вашего Ојптелрства на 'Судђ Народни, у коему изђ међу остали, благоволили сте наложити, да се Вуку 800 гроша одљ Мешића даду, пакљ да може ићи у Земунљ лбчити се одљ грознице. Истомљ приликомђ добјо в Вукљ писмо одљ Г. Кин. Васе СОштелљства Суду „Народнђмљ за нђга писало. Ми му покажемо, и онљ се успоком, и обећа се да ће п онђ сутра то всту вторпикљ доћи „кљ мени имати доћи, да настави сљ нама законе преводати; (врђ и и мати сљ писаромљ нисмо престали одљ посла вру"ченногљ нама, зато што е Вукљ бно болестанљ). То е било -0 числа овога месеца, на данљ рођена Бега Миланова. Мн кнезови одемо у конакљ прославлати ован сретни данђљ, а Вукљ "остане у конаку Судећскомљ. Ми сљ ручка, а брчуга сљ па"кетомђ Амиџинимљ предљ мене, кога безљ бакшиша никако недаваше, говорећи да му в тако Амппа рекао. 1 помнслимљ ме смо на ручку весели бнли, а садђ ћемо удвоити; мислећи "да су ово безљ сумнћ весели гласови изљ Цариграда. Неиматоћи кодђ мене новаца, едва измолимђ одђ брчуге Амиџинљ пнакетљ, и сљ нестршбијемђ часђ пре отворимљ да видимђ ве"селе Цариградске гласове. Алљђ на еданђ путљ покажу се чу„десса, пол напрегнемљ гушу смелти се, а сви око мене стоећи кнезови, служители п варошани, кон су на ручку бели, питајо шта е! Будући пакљ да Амиџа пише да ми, кнезови, прегледамо, а потомђ Вуву да предамо; за то писамљ смео и варошанима полвити; но кадђ смо дошли у конакљ суделски показао самљ и читао кнезовима и писмо п пасошљ Амипџинљ |ЕЉ рођаку; а вадђљ видише, а они сви као и л напнусе омеати, чудећи се составу писма и измишленџо Фигуре рођака „Амипина. Кадљ смо, тисмо сђ пасошемђ Вуку предали, одма -6 погледао.у подписђ у писму и пасошу, и видећи тамо пме рођаково а и Фитуру на пасошу изображену, рече „Е оно су (безђ сумнћ рођачки и ђурђевски послови“ а потомђ поче пасошљ редомљ. и гласно читати смешећи се, но узђљ образљ удари му пламенђ. По прочитанно стане одма истога дана кола тражити, да иде у Земунљ. Нашавши кола, кадђ е сутра „данђ у кола сћети хотео, исазове мене на-страну, и рече ми