Vukova prepiska. Knj. 2

НОЈ И АИАНИК 198

Равдорђ се изљ тога у кнршжеству србскомљ породи, и Мипрополитђ Отратимировичђ крфико борећи се противљ нђга едва 6 ков како 1ошљђ до данасљ могао придржати само нфву част ученогљ обшества и свешенство при староп ореографт. Истни Вукљ нв се задоволљствовао сђ тимљ што в свом вдљ у ономљ, подљ Австршекомљ државом, Орбству провуо покупивши ков какве пћеме народне србске трукујоћи зи по Бечу пи Лаппцигу нбговомљ авбукомф но одљ пре, видећи да в Божломђ помоћи и покровителњетвомљ мотуцественне Росаје п у Бђограду Типографја отворена, хотбо в и овде свон упловакљ да уметне. Но = предвиђаоћи намђрени нђгова, и дознавалоћи шта в и Митрополитњ карловачки одљ нђга досадљ потегао, нисамђ му позволенђ на то дао, већљ указомљ заповћдјо самљ да се никаква кнљига Вукова или нђговн послбдователи у нашол типографши печатала небн. Ово га в огорчило зло, сљ тимљ више што су сада и Аветлисми Срб кредитђљ у нђму почели губити, и зато почео ви онљ сада противљ мене викати, и злословити кое каквимљ блебетанима. Овап е ударђ за нђра добарђ бно, и Г-нљ Митрополитђ пише ми одљ пре благодарителвно едио писмо за такавђ моп поступакљ, но кол Фапда кадђ му се зјошљ не може ништа. Онљ в разашо сада вилице, пакђ виче, да нле нфгова азбука добра, и да нзе она по волби и темело Славенства т. 6. Руссле, небм нфга за члена Санктпетербурскато волвнога обцеста примили, и не ом му Россски императорђ 100 + холанд. на годину пенаје давао, пи ован единни узрокљ дав некима поводђ да га 1ошљ почитуло, а иначе пао б6 са свимљ и онђ и азбука нЂгова.

Да бм дакле, избавло несрећно Србство одђ овога вла, мисло самђ еднако ово дана, како бб средство нашао, и никако га другчје нисамљ могао наћи. Руссла кол е могућна, могла би зарђ нешто учинити, п налпосле долазло самљ мислима до тога да га тужимљ Министерству. Но кадљ самљ опетђ просудло, да се министерство у таквимљ дблима не пача, п не иде редљ да се оно за литературу нашу стара, ибо има и друге премлоге послове свов, дођемљ наизадљ до те мисли, да сво ово течеше по међу Вука и кнрижества Србскогђ вдномђ изђ учени и рододобиви СОрбала кои бв се у томљ престолђномљ граду находјо, сообшимљ, в да бб онљ место и каналљ какавђљ нашао, копимљ би. Правителђство Русслиско увђдомло о овакомљ злу, и умоло га да бн оно начинљ какавђ нашло, коимљ би Вука лишило те титула и милости ков одљ Руссте