Vukova prepiska. Knj. 4

СТ

ХРИСТИФОР ОБРЕНОВИЋ

Внсокопочитаемни Господине Господине Здравствупте!

Послћ отбвтја вашего изљ Петербурга а нивамљ примло од васљ никакога извђетла; може бити чрезљ тал узрокљ ербо ви сте сами обременени многима дђлами или друго пакљ нисте били на мћету; но по овоме случао садђ како сте писали писмо кљ Библеискому Обшеству разумео самљ да се благодаримљ Веевишнато находите здраво что е мене врло драго било, и да живите у Бечу, почему осмћливамсе вамљ писати и всепокорићише васљ просити дабн-ме извђстили, есте ли доставили мое писђмо ручно кљ стрицу Милошу, ербо самђ изљ писема Вашегљ на Библећское Обш. разумео да сте били у Сербаш, или сте оно послали нему чрезљ свои прштеле, Молим васђљ лобезно облвите намљ у каком се положенио находи садђ наше Отечество све то баремђ што е позволено.

Друго пакљ молимђ васђ и зато, како примите ово писмо потрудите се запитати у г. учредника Сербскихљ Новинљђ елп нему говорпо что нибудљ Ливарз терговацђ Земунсеји о Сербскима Новинама за косе мене писао Џиварђ датђеми начети се посилати сљ 1-г Лола 1821 года но 4 до данашићгђ дана нисамђ примло посему и не знамђ какви бн узрокљ могао приписати сему медленп.

Наконецђљ прибфгало кљ стопамљ вашего снисходителљства не осудите писбмо мое као критикљ него подобно свога брата врбо ви сами знате да сам се у самом шоности липпо тога что не могу заборавити до гроба даклемђ садљ не знајотби честито ни писати када самђ 610 — зошт у Сер: доидемђљ у Роеспо и будути све между Русекими и неимаотљи на народномљ