Vukova prepiska. Knj. 4

ХРИСТИФОР ОБРЕНОВИЋ 81

нашемљ езику никаковогђ лепогљ сочиненш да би се могао практицирати смбшамљ многа слова Сербска па Руски а друго сасвим и заборавимљ почему и надамђ се да ми нећете замфрити. Остаемђљ у надежди очекивазотђи отљ васђ отвђта Сљ нетерићнемљ вашљ доброжелателђини

Вљ Санктђ Петербургћ 1881 года Јола.

ХристофФорљ Обреновичљ.

При овом первомљ моем писљму приписуемљ вамљ мом Адресљ Его Благородно Милостивому Государо Двора Его Императорскато Величества Пажескаго корпуса Пажу Христ. Обреновичу Вљ Петербургу.

[Споља :] Весокопочитавмому Господину Господину Вуку СОтефановичу сочинитело Сербскому ж члену Росегускаго Библепскаго Обтества, Вљ Љгенну.

[Орит. у арх. 0. К. Академије бр. 8018]

9-та Нојемвр. (по наш.) 821

Љубезни и високопочитаеми Господине, Здравствујте!

Ваше мило и високопочитајемо писмо од мјесеца Јулија примио сам с највећом радости, а што вам до данас на њега нијесам одговорио, то је узрок, што сам ја вама у мјесецу Августу писао преко Господина Коллежскога Ассесора Петра Ивановича Кеппена, па сам се све надао (до сад у залуд!), да добијем од вас одговор на то писмо.

Оно писмо, што сте ми ви предали на вашега стрипа, ја сам та још оне године (1819) послао, и примио га је јамачно. Ја сам по том код њега у Крагујевцу и у Шрнући провео десет мјесеци. Они су, вала Богу, сви здраво и засад мирно. То“је што вам ја о садашњем стању отечества нашега могу јавити. Негђе по Божићу лани мало послије ово доба ја сам код стрица вашега читао једно ваше писмо, и он је

ВУКОВА ПРЕПИСКА ТУ 6