Vukova prepiska. Knj. 4

86 ХРИСТИФОР ОБРЕНОВИЋ

=

зећаећфе аг Ктдег; ја сам чуо, да еу Руси ове књиге превели на Руски језик, зато би вас молио дамихп пошљете (на Руски). 5.) Некакав митрополит Теотокије писао је на Грчком толкованија неђељни јеванђелија, па је преведено и на Руски; и то би молио да ми пошљете (на Руски). 6.) Ту у еремитажу има оригинално портре Црнога Борђија; би ли ви мени могли преко кака добра молера списати један списак па да ми пошаљете Ф%' Кад ми то (и друго, шта му драго било) узашаљете, немојте више упућивати на Копитара, него на овдашњега трговца Тирку (та. Вијејеп дез Негтп Тћ. Ретебег 'тКа 1п Улеп); тако ми у напредак и писма атресирајте. — Не пишете ми, јесте ли примили оно моје писмо, што сам вам послао у мјесецу Августу преко Колл. асесора Петра Ивановича Кепцена г Ако та нијесте примили, а ви га потражите код Санклпетербуршкога вољнога обшества лобителен Россшске Словесности (вашто може бити да је Кепшен умрђо; а његово сам писмо ја послао у пакету на Никитина, који Секретар тога обшества, па ми нико ништа не одговара). У Србији је мирно, и стриц је ваш здраво, вала Богу! Прије неколико дана прешао је и Г. Младен у Орбију, и налази се код стрица вашега. Секретар (Лазар Теодоровић) п Азнадар (Никола Николајевић) били су дошли у немилост код стрица вашега, већ не знам како су сад (чини ми се, да је Теодоровић пуштен, и отпуштен кући, а Николајевић је још затворен). Да смо један код другога, сила би вам којешта о Србији имао говорити; али ме мрзи писати, зашто знате како наши Срби веле: „Ењига иде од руке до руке, па ће доћи у погане руке“. Поздрављајући љубезно вас и све остале наше Србе (особито мога љубезног ученика Илију Јефтића) и друге познанике, остајем с истиним високопочитанијем У Бечу 25-га Јануарија 822. ваш покорни слуга Вук Стефановић. [У почетку писма:] Вљ Петербург. Получ. 1-то Марта 822. [Ораг. у Државном Архиву; Вуков Концепат у арх. 6. К. Академије бр. 3021!

' У концешту било још: зашто рад би био у првој части ове историје метнути портре Црнота Ђорђија, а у другој вашега стрица. _

2 Завршетак писма у концешту гласио овако: У Србији је мирно за сад, и «стриц је ваш здраво; Лаза Теодоровић и Николајевић били су дошли у немилост код њега, већ не знам како су сад; и Г-дар је Младен прешао у Србију, п кажу да је у Крагујевцу код стрица вашега; сад је и Давидовић (бивши овђе учредник Српски Новина) онамо! — — .__

У Бечу 25-та Јануарија (по нашему) 822.