Vukova prepiska. Knj. 4

ХРИСТИФОР ОБРЕНОВИЋ ћ 81

0.

Љубезни и високопочитаеми Господине!

На мило и високопочитаемо писмо ваше од 12. Дек. (прошавше године) одговорио сам вам 85-та Јануарија; и већ се надам од вас обећању.

Не мојте заборавити оне књиге што сам вас молио да ми пошљете.

У Србији је још ва сад мирно, и ваш је стриц здраво, вала Богу! Госпођа је Љубица (најстарија вата стрина) родила ђевојку прије неколика мјесеца. |

Шаљем једну књижицу народни Српски приповијетки и загонетки, пошто је прочитате, подајте пи другим Србљима нашим, који ву се ради опоменути матерњега језика свога, нека читају.

Поздравите мп све Србе наше, а особито љубевнога мога негдашњег ученика Илију Јефтића. Поздравите ми такође Ја Тимковекога и све остале познанике и пријатеље, који су (да кажем управо Српски) ради за мене чути и разумјети.

91. Априла по нашему 822.

|Ориг. у арх. 6. К. Академије бр. 8022]

6. Почитаеми Господине!

На послбдне мое писмо кљ Вамљ отђ 12-то Дек. прошлаго года; ево текђ што садљ получи отђ Васљ отговорђ и ЕНИжицу Сербски загонетки и приповедки: за ков Вамљ блатгодарим; и равномђрно есамђ радђ дасте Ви српрочомђ нашомљ браћомђ у здравлоо. Мбамљ већђ садђ незнам ел Вамљ извђетно, давно пзишао изђ Петербурга 1оште сбначало ове године у Ферфуарпо мђћенцу по причинћ моемљ ввшуска у Офицереј по приказане Его Им. Величест; почему и све што самђ имао веци и книге принужденсамђ (610 ввђритђ зато иЂкомљ момђљ прштело: будући Военна служба какљ Вамљђ извђено требуе легкости, чрезвђ кои узрокљ инисамђљ ништа могао узети сљеобомљ само необходимје веци алине болђ