Vukova prepiska. Knj. 4

88 | ХРИСТИФОР ОБРЕНОВИЋ

ниште: чрезђ что иизвинавамђљ себе кодљ Васљ что немогу за садђ таки исполнити Вамљ просвбу Вашу, впрочемљ ако Богљ да уздамесл данеће тобити тако дуго.

да Оврбло што ми пишете дае мирно и да мше Стрицљ здраво чуствително Васљ благодаримљ ербо има већ готово по године дана какосу мое переписке сељшниме прекрашене.

1 се садђ налавимђ подљ началљствомљ Константина, Павловича вљ мфетечкћ Дзеншолћ вљ Градненскои губерни вђ Коннон Артилериском ротћ, Љ 29. Изђљ Петербурга како се овде налавимђ немамљ никакога извђета ни откога незнамљ ко чему б то предписати могао: равно итаџ у кога самљ оставто веци ништа неизвђцаваме хота дасамљ пре мало и получавао отђ нега доста исправно писмо; при вебђмљ томђ како получимђ како нибудђ известе нећу пропустити Васђ увђдомитњ.

Повдравите све лобезно нашу братпо Сербле.

Остаемђ сљ истинимљ високопочитанјемљ Вашљ

У Дзеншолу 1822. года Августа 80-го дна. преданини Обренович.

[Ориг. у арх. 0. К. Академије бр. 3028]