Vukova prepiska. Knj. 4

СУ

ВАСИЛИЈЕ ПОПОВИЋ

ЈА

Благородному Господину Василију Поповићу, обор-енезу наије Пожешке поздравље.

Ви ако нијесте врач, али сте погађач. Знате кад сте један пут код Господара у соби казали, да ће се мој Тршић, са мном заједно, заборавити, како ја изиђем из Србије. Није ми толико ва чудо што непријатељи моји одвратише Господареву љубав п милост од мене (зашто су они о томе свагда радили), колико се чудим, како се и обећања ваша и Ресавчева заборавише! Знате колико ми је Ресавац обећао пјесама послати, а ви особито од вашега старца оне двије (од Бановића Отраиње, и од Црнојевића Ива и Милоша Обреновића), па баш ништа! Бог и Божја вјера оћу вас тужити цијелом свијету ако ми те двије пјесме не пошљете.

(јво писмо предајте молим вас Господару, и ви му га најприје прочитајте.

Поздравите ми љубезно Господара и пољубите му скут и руку за мене. Поздравите ми такођер и Госпођу и Госпођицу Шерку и Савку; п у Брусници Господара Јована и Госпођу Круну; п у Чачку мога рођака Симу и снау Смиљу , Г. Медентију из Враћевшнице и аџију Атанасија из Никоље и Ресавца и попа Отанишу, и кумова.... Амиџу, и остале све познанике и пријатеље, који гођ за мене питају.

[19 јула 1821-7]'

[Вуков концепат у арх. С. Б. Академије бр. 8082]

1 Упор. писмо кнезу Милошу од тог датума и предтовор у ТуУ-т књ. Нар. песама стр. ХШ.