Vukova prepiska. Knj. 4

102 ВАСИЛИЈЕ ПОПОВИЋ

1: 1: допустите ми Госп. Вуче: Поздравити васљ усрдно, и овако Еданљ путђ — па ми лепо похитаи братацљ да се опетђ видимо.

6. Урошевичљ.

[Опоља :] Негтп Негта Мик Бберћапоу а, таф Виејел Чег Нетгтп А: Н: Ргођзћ, а дег Ки ћегефгавзе а Гефралд.

ГОриг. у арх. 0. К. Академије бр. 3084]

9.

Благородни Господару Васо! Здравствујте!

Прије 5—6 неђеља послао сам Господару једну нову књигу и уз њу вама једно писмо. Можете ми ласно вјеровати, да сад једнако дању мислим а ноћу сањам о писму из Крагујевца. Још одавно сам знао, да у Килу има један човек. који добро зна ударати у ове гусле, што сами овђе начинио, зато сам сад пшао чак до њега (готово као из Крагујевца до Пеште), те сам се с њим лично познао и разговорио. Какакав је мајстор п на какву је брду, и ви ћете чути кад засвира. Које на овај пут, које за остале моје овдашње потребе већ сам се задужио 800 Ф. сребра; а још ми ваља двапут толико, да исплатим све што ми се овђе ради и за мој ужитак овђс до Божића. Вуче, кукавче сињи! није то шала, то је гомила новаца. Но надежда на милост Господареву рабри ме и весели ме. Добро се опомињем како ми је Господар рекао један пут, кад смо играли карте, да никад не говорим. нема новаца; „у Младена, вели, п у Кара-Ђорђија није било новаца, а у нас, вала Богу! има, и биће док смо гођ ми живи и здрави.“ Свето писмо вели: Ко вјерује и има тврду надежду, биће спасен; а моја је вјера п надежда тврђа од камена, да ће мене Господар избавити сиромаштва, да се до вијека не бринем, шта ћу јести пу шта ћу се обући. Ноћас сам снио, да ми је Господар послао један бињиш, а кад га отворим, а он