Vukova prepiska. Knj. 4

108 ВАСИЛИЈЕ ПОПОВИЋ

|Опоља:] Благородному Росподару Василију Поповићу главноме кнезу наије Пожешке и пр. и пр.

у Крагујевцу.

(Вуков концепат и препис у арх. (О. К. Академије бр. 3087]

8. У Бечу на Митров дан [26. Х.] 1826.

Благородни Господару Васо,

мени љубезни и високопочитајеми!

Надам се, да сте примили моје писмо од 15. овог мјесеца. Јуче сам плакао од радости читајући у свеопштим новинама, шревеселе гласове о Србији. По њима не само што је мој Тршић под крилом Господаревим; него би рекао човек, да ће се граница протегнути до Лима, пак до Шаре планине и до великога Балкана, јер је то све, откинуто од Србије“.

Молим вас покорно, пољубите Господара за мене, у скути у руку. Њелим му од Бога дуговјечно здравље и срећни напредак у свему! Ја се сад за цијело надам, да ћу, у његову свијетлом вдрављу, у Тршићу, као спаија, начинити дворе; па онда макар ја по његовој заповијести сједио и код вас у Чачку, или чак у Неготину.

Поздрављајући љубезно вас (и Госпођу Господара Ј. пт. Јефрема и све остале пријатеље) и препоручујући се вашој љубави с највећим високопочитанијем остајем надајући се одговору на поменуто писмо моје од 15. овог мјесеца.

Ваш покорни слуга В. 0. Караџић.

[Вуков концепат у арх. О. К. Академије бр. 8088