Vukova prepiska. Knj. 4

118 ВАСИЛИЈЕ ПОПОВИЋ

16.

У Бечу 14. Окт. 827.

Благтородни Господару Васо, мени љубезни и висопочитајеми!

98. бептемврија јавио сам Господару преко Господина Давидовића, да ми је Руски тенерал-лејтнант Имануел писао из тавропола с Кавкаске линије од 18. Августа између осталога и ово: „Естли будете видител сљ достопочтенђишимђ вождемљ Сербћи кназомљ Обреновичемљ Милошемљ, прошу изавиљ Ему мов не лестивое високопочитанје. 4. самљ Господару низу писао, но немамљ одговора, и не знам нато каковђ е узрок — —“ По моме мњенију, колико ја познајем данашње Господарево стање и његову општеполезну жељу и намјереније, он ништа полезније не би могао учинити, него по ономе Емануелову писму да се опријатељи с њиме. (Оно је писмо он лани послао овђе својој сестри отворено, да и она види, шта пише он Господару, те сам тако и ја виђео, шта је у њему). Тако би се Господар опријатељио с људима, који су управо достојни његовог пријатељства, пи који би у многим догађајима могли бити од велике помоћи. Емануел данас има под својом владом педесет шљада војника и земље више од десет Бијоградски пашалука; а сјутра да се отвори рат с Турцима, он може доћи у Влашку, ако не за Фелдмаршала, а оно за првога до њега; а онакови човек иу Петербургу и данас има знатни пријатеља и могао би млого учи-

нити. —- Да сам имао чест, да ме Господар о томе зимус запитао, ја би му то исто казао, и још би му штогођ додао, што овђе сад није за писање. — А што се тиче момка, ја

остајем на ономе, што сам о њему прије писао и говорио, само то још додајем, да би он сада желио са свим прећи и остати тамо. И то би било најбоље, како за тамошњу земаљску политику, тако и за Господареву потребу, јер човек зна толике језике (Грчки, Њемачки, Француски, Талијански, а сад је научио и Енглески) а ко може Господару бити вјервији од његова зета, којега је срећа с његовом срећом скопчана: Што сте пак лани чули, да момак није здрав, вјерујте мени да је то лаж. Да сам ја којом срећом био ту кад су Деме-