Vukova prepiska. Knj. 4

ВАСИЛИЈЕ ПОПОВИЋ 121

него само по печату и по одговору познајем, да је ваше. Молим вас покорно да Господару пољубите за мене скут и руку и да му покажете моју највећу благодарност, што ме (преко вас) удостоји и такога одговора о јеванђељу пи о типографији. Макар какав његов одговор био, ја га примам за чест и за знак његове к мени милости и благонаклоности. И да вам управо кажем, цијело ово писмо ваше примам за знак Господарене к мени милости и ваше љубави и пријатељства и моје ће свагда бити највеће старање да се покажем достојан и једнога и другога. На прољеће, ако да Бог здравље, ја ћу имати срећу Господару руку и скут пољубити. Са особитом жалости јављам вам, да оно друго писмо ваше, за које пишете да сте ми га са неколико пјесама послали, до данас још нијесам примио! Данас пишем о том и баверђембаши у Бијоград и Џанти у Земун, а молим вас покорно, да му пи ви ударите у траг, да се пјесме не би изгубиле. А међу тим опет вас молим, да гледате преко вашије млађи, да ми још скупите пјесама колико више пи љешшије буде могуће (што попјева старац Милија): „Нек је Фала и мене и тебе“.

Пренумеранта сте ми доста послали п свију ће имена, бити у књизи наштампана.

Са особитом радости разумијо сам из овога писма вашега, да је мој рођак Амиџа још у животу. Поздравите ми га љубезно, молим вас, и кажите му, да од свег срца желим, да га на прољеће онако жива нађем, као што је био прије 6 година, кад смо оно били у Црнући.

Благодарим вам на поздраву Господина Мелентија, п молим вас да и ви њега од мене поздравите љубезно, а тако и г. Јована, кад се ђе с њим састанете.

Препоручујући се вашој љубави и пријатељству с истиним високопочитанијем остајем

у Бечу 15. Нојемвр. 827.

Ваш покорни слуга.

|Вуков конценат у арх. О. К. Академије бр. 30481