Vukova prepiska. Knj. 4

122 ВАСИЛИЈЕ ПОПОВИЋ,

19.

Благородни Господару Васо, мени љубезни и високопочитајеми!

15-то Нојемврија имао сам чест одговорити вам на предрато и високопочитајемо писмо ваше, у коме сте ми послали пренумеранте на Забавник за годину 18928. Сад сам вам послао 50 Забавника, које ћете примити преко Г. Алексе Опмића, баверђанбаше Бијоградскога. Овај Забавник што вам овђе шаљем, молим вас нокорно, да га с тим писмом предате Његовом Књажевском Сијатељству и да му за мене руку и свут пољубите.

Како је свагда било тамо људи, који ни у коме послу моме нијесу гледали оно што је добро, него су само тражили оно, што је зло, пак зато и добро на зло окретали и 104" ковали ; тако може бити, да ће се и сад који наћи. За мене би много већа посла [полва %] била, да сам у овај Забавник мјесто војева њас даимјама метнуо оно житије Господарево; али се оно за сад овђе не може штампати, а и осим тога, Историја Господарева без ове пређашње не може се управо ни разумјети. Ја сам увјерен, да је родољубивоме Господареву срцу мила п пређашња наша историја, као и данашња, јер се све тиче народа нашега, којему је он глава. Може ко рећи зашто ја нијесам у овоме почетку војевања с даијама споменуо ђе и Господара. Ја то нијесам ћео чинити из два узрока. прво да, не би људи (а особито непријатељи Господареви и моји) рекли, да ја пишем по атеру, пак би с тим учинио Господару више штете пи срамоте, него ползе и славе, јер онда цијела историја губи цијену. А друго, што то није ни нужно: Господар има своју сопствену славу, као и сунце свјетлост.

Врло би ми драго било, кад би сте ме удостојили макар најмањег одговора на ово писмо.

Еда уђосте у траг ономе писму што сте ми прије с пјесмама послали.

Жјелим вам од свег срца, да Божић и ново љето и дан вашега имена и све остале празнике, који се прикучују У здрављу дочекате и у весељу и сваком задовољетву проведете, и да ји тако и ба свима вашима на многа љета дочекујсте и

1 Од „пак би...“ додато, а пре тога било па избрисано: Ја сам рад, да оно, што кажем о Господару, остане света истина како за данашњи нараштај, тако и

за потомство.