Vukova prepiska. Knj. 4

196 ВАСИЛИЈЕ ПОПОВИЋ

22. У Будиму 15. Марта 828.

Благородни Господару Васо, мени љубезни и високопочитајеми!

Имао сам чест примити писмо ваше от 17. прошастог мјесеца са 58 пренумеранатла на Српску Историју Господарева времена. Ја сам још прије овога писма вашега, од Бијоградски трговаца у Пешти, разумијо на моју неисказану жалост, да сте изгубили сина Јову. Будите увјерени, да ја ту жалост својски с вама дијелим.

Што се пак тиче пренумеранта, блатодарим вам од свег срца. То је од ваше наије доста и доста. Кад би сам ја из сваке наије имао по толико, то би било у добри час. И Господар ми је Јефрем послао из наије Шабачке и из Ваљевске 107, а Анта Протић из Смедерева 20. Књига се већ у име Бога штампа и биће (као што сами у објавленију казао) у мјесецу маију готова. Ја се опет усуђујем вас покорно молити, кад нијесу опстојатељства допустила, да ми Велики суд она објавленија разашље по напијама, барем да ви од себе по које пошљете ђекојим кнезовима И да препоручите. Ја знам, да би се сваки око тога радо потрудио. Та и само је то објавленије на славу и чест Господареву а камо вњита ! Истина да ја могу, по овоме писму вашему, = онако пометати све кнезове међу пренумеранте, али би ми млого било милије, кад би ми се отуда послала имена с новцима, једно што ми новци требају, а друго, може бити да је који од кнезова и умрђо или збачен. Ја знам, да и Кол Господара мени не чине милост и помоћ у овоме послу, али му напријед нијесам рад досађивати, јер је ствар његова.

Ако би сте ми тако од куд скупили још пренумеранта, уредите да ми се најдаље до Ђурђева дне пошљу имена.

Ново вам одовуд немам шта јавити. Како овђе од Дрине гласови долазе, не знам оћу ли вам овога љета смјети тамо доћи, јер ја не могу ни ћерати ни бјежати. Без сумње ви тамо читате свеопште новине. — Кад Грци ишту Тесалију, Албанију и Епир; и ја би искао Босну и Ерцеговину и Бугарску до Кома Балкана: то је све управо Српско, а око