Vukova prepiska. Knj. 4

ВАСИЛИЈЕ ПОПОВИЋ 197

Скадра ћемо се послије с Грцима тући, јер није право да они имају толика мора, а ми нигђе ништа. Смијте се ви мени колико вам драго, само гледајте, да се вама после Грци не узасмију, а потомство да вас не ускриви.

(ћете ли да вам доведем једнога доктора: Име му је Стеф. Прерадовић, у Пешти је свршио докторију и већ има три године како је у Будиму доктор; али би опет дошао у Србију, кад би сте му дали на годину 1200 форинти сребра и штогођ таина. Човек је врло поштен и миран, само што је малко грбав.

Ако удесите згоду, молим вас, да Господару за мене пољубите скут п руку.

[Вуков концепат у арх. 0. К. Академије бр. 8052]

28.

Благородни Господару Васо Мени љубезни и високопочитајеми!

Ево један пут имам срећу послати вам моју нову књигу, којој сам се усудио дати име Господара нашега. Ни око каке ењиге нијесам се толико намучио колико око ове: шест брижни и жалосни мјесеци провео сам око ње у Будиму натежући и са здрављем и с трошком, и задужио сам се око 400 сребрни форинти! Но Фала Богу, то је сад све (осим дуга) прошло, и ево књиге на свијету; само још ако је Господар милостиво прими и одобри, онда сам ја срећани пресрећан; онда ћу сву поднесену бригу и жалост заборавити, као што морски путници забораве страшне буре и олује дошавши срећно у пожалано пристаниште. — Можете ви рећи пили помислити: како сам се ја око ове књиге сад могао задужити, кад ми је Господар лани дао 1000 сребрних Форинти. Оне сам новце ја чувао, док сам се надао, да ћу ићи у Липиску; а како ми је Давидовић јавио од стране Господареве, да од тога пута за сад нема ништа, онда сам ји, мало по мало све потрошио на моје домаће потребе. Мени са женом и ђецом у Бечу треба на годину најмање 1000 сребрни Форинти (па ни с тим нити се може сваки дан јести печења, ни добра вина напити, ни соба прегријати) а знате, да немам