Vukova prepiska. Knj. 4

ВАСИЛИЈЕ ПОПОВИЋ 185

80.

Високоблагородни Господару Васо, мени љубезни и високопочитајеми!

Шримпо сам у Крагујевцу ваше љубезно писмо из Пожаревца од Ф-га 0. м. пи по милостивој Господаревој наредби дошао сам у Земунски Контумац. Истина да је како мога здравља ради, тако и ради моји домаћи послова било врло нужно, да за сад амо дођем; али опет да сам иоле имао квартир према стању здравља мога, баш уз пркос ономе Амиџану писму и пасошу био би сам остао у Крагујевцу.

Ако сте сад ради разумјети за моје здравље, грозница ме петина попустила мало Фала Богу! али сам једнако слаб од прилике као оно ви што бијасте, кад јесенас дођосте из Чачка. Осим воде још ми ништа управо слатко није.

Врло ће ми бити мило, ако ме наскоро удостојите писма, вашега, за које вас молећи и препоручујући се дојакошњој вашој љубави и пријатељству, с истиним високопочитанијем остајем

У Зем. Конт. 16. Окт. 89929.

Ваш покорни слуга.

[Вуков концепат у арх. 0. К. Академије бр. 8059]

81. Високопочитаемни Г-не Вуче!

Писмо ваше лобезно отђ 16. прошлог мђсеца примио самљ, и изђ оногђ извђетио самљ се, да васђ е грозница мало попустила. Чему се = весма радуемљ. Отовудо могу вамљ то сообшити, да су у насђ велике премћне; и коп данљ надамо се, да намђљ Хатти-ШерифФђ дође, кои ће утврдити вечно и непоколебимо благоденствје Отечества нашегђ, ков му бни вЕ, да сте овде, бнли отђ полђзе сада. Да сте пренебрегли Амиџино писмо и пасошљ милие 66 ми бонло, ков и сами примђчавате, да бн сте учинили нфму — Амиџи — у пркосђ,