Vukova prepiska. Knj. 4

136 ВАСИЛИЈЕ ПОПОВИЋ

само, да сте имали иоле кравртиру према стано здравил своега. Истина, да б6н то тако: и болђ било, да сте учинили, али, да нисте, небм могли опетђ Ффамилио вашу намђстити на зимовникљ, тако, као што ћете го сада сами намћстити. Но опет вамђ толико могу казати, да сте ви и садљ у милости нашегљ великогљ Господара; у томе будите увђрени, и ни напманђ со тимђ небезпоколваште се. Уверавалоћи васљ у томе есамљ као и до садљ |

У Крагуевцу 8. Новембра 1829. вашљ непромђинки прјателљ Василпе Поповичљ.

[Опоља:] Весокоученому Господину Вуку Стеф. Караџићу » у Земуну.

[Напомена Вукова:| одговорено 12. Нојемвр. 829.

[Ориг. у арх. 0. К. Академије бр. 5060]

92.

Високоблагородни Господару Васо мени љубезни и високоцочитајеми!

(' особитом радости имао сам чест примити ваше љубезно и високопочитајемо писмо, од 8.0. м., за које вам врло благодарим. Оно је пуно велике радости. али је опет мени најмилије, што ме увјеравате, да сам ја и сад једнако у милости нашег великог Господара. Тешко ми је што не знам, управо каке су то велике премјене тамо код вас; али ја опет по мојој жељи толкујем, и мислим, неће ли бити ово што ће се влада српска сад распространити до Лима и до иза Приштине. Ако ли не дотле, а оно се за цело надам, да ће јој припасти сва наија Новопазарска, Сјеничка п Љесковачка (а за Крајину и Јадар не треба ни спомињали). Јер они у У чл. Једренског трактата именути 6 наија (или диштрикта, које може бити да је веће од наије) нико не може друкчије истолковати, него