Vukova prepiska. Knj. 5

- ДИМ, МИЛАКОВИЋ 31

4. Високоучени Гослодине Докторе!

Не пропуштам ни мало времена, него вам ево одма одтоварам на ваше љубезно од 95. Нојемвра, из кога видим све што ми јављате.

За књиге, како и примим од Г. О. Млијђа, или ми он јави, шта стоје, послаћу вам новце најпречијим путем. Ваше поздраве, не брините се, предаћу Г. Г. Апендину и Гагићу. Овај пошљедни мисли о вама доста добро; али вашу ортографију нипошто неће да призна за добру.

Што се тиче купљења српски Шјесама, ја ћу се трудити свакако за моћи скупити ђекоје; али вам још напријед кажем, да ће ми труд за луду бити, зашто овђе нема ни једнога који би п знао, а да који и зна, чиниму се срамота таке ствари казивати; чудна је то ствар кад простота мисли, да се је погосподила. — А што се тиче мог рођења, ја сам у Мостару рођен у годишту 1804, а овде дошао у 16-ом.

Видим пак, да ви желите овамо доћи; али вам ја искрено кажем, да ће вам млого боље бити неићи, зашто ајде нећете никакве виђети, а истом потрошићете стотињак Форинти з4бадава. И ако и имате пзобилно овђе и заисто можете потрошити, а опет највеселије нећете пробавити вријеме. Истина је, да би и моја воља била проодати се по Њемачкој, али ваљало би неколике стотине форинти потрошити, а мој брат, који ми је врло строг, не би ни стотину не Форинти него пара потрошио. Овакву браћу и оцеве сви ми млади Ерцеговци имамо: ми са знањем њиовим не би смо смјели ни једне српске вњиге купити. Да смо ми Господари, мјесто њи, могло би зар штогођ бити; али овако све залуду. Они раде само да се дјеца у трговини обучавају, а за књиге и не питају. Ја пети за живот не би смио казати брату, да за српске књиге трошим. Ово је за данас доста, и друго ми не остаје ништа него увјерити вас о искрености

У Рагузи 9. Декемвра 1524.

| вашег слуге Д. Милаковића. [Споља као на претходном).

[Напомена Вукова:] одговорено 6./18. Марта 825.

ГОрит. у арх. 0. К. Академије бр. 9548].