Vukova prepiska. Knj. 7

вук ПОПОВИЋ

ко с

по обичало да п мене се сђтите послати; ербо ваше су кнљиге свакомђљ овђе миле, и ни за че непиштајо имамђ ли на продат него за ваше, ни спомина, нљи читај, и чувао кои има, као очи.

Тешко ми је жао на Руссе, да су мов препоруке и поелђић презрбли, и не бин ми толико велика жалост на нљи била, кадљ би кодљ себе одђ оногђ оршлнадљ имао, ма немамљ ни пола, али постараћу се што напвише будемђ могао искупити, п преко Владисавлфвича вамљ послати. Вуко Врчевичњ прешао е у Которђ с' Фамилвомљ, и овће живећи као Секретарљ Гербалљски су 2008. плате, мало има времена, и весели мисала за моћ вамђ што искупити и послати.

Ове есени долазо е овде Етапес Коуасзеттећ, капетан м1мтарски из Кроацје, и тражећи по Боки пћеама, надписа, довумента и стари србула, дође и к' мени молећи, да му шргогоћ дам и покажемљ, п му кажемљ да самђ вами све послао што самђ имао, и не би му мило, да с вами прштелњство водимљ, говорећи да вамђ већљ не шилфмђ, врбо да сте престали на штампу давати, за узрокљ што су ваше книге у малон ц ни кодђ ученогђ свђта; видећи а да из неке злобе говори, одговорим му нато: даће пре престати сви наши данашнљи списателдњи на штампу давати него ли ви — и кадђ би се метнуле на едноџ страни ваше книге, а на друго свито други списатела, три би дбла нашегђ народа потрчало уграбити ваше, а четврти оне друге; било ве и више разговора, ма му нје валало с мном нити самђ му дао ништа, и ово вамђ само авламђ да и нђга гдђ видите прилику куцнете по носу.

Чули сте како је владика Цер(ногорски) на Граово овогљ афта у новол својом твердинљи су 60 пераника стоећи, и Турке на поло су 6000 Церногораца чеказоћи, и противљ малогљ једногљ одвоћка Турскогђ у крше бпоћи се, витешко срдце приказао; ма после уваћене вђре сљ везтром и писмено-учинфногђ уговора у Котору, узевши 14000 #. за срушити у гомилу речену твердино, дао је повода говорити, да се устрашо, Исти Граовлани мећ собомљ говоре, богме се владика престраши везтра, и насђ, пошто изгубисмо главе куће и имуће, подложи опет Турцима да имљ араче плаћамо, баремљ да се побисмо, или до одђ динара прзимисмо, ни пола муке, и овако говорећи, тешко да ће мирљ учинћни задуго тралти, Бивши кнез Лковђ остао е опет кнежевати, и после нђга одђ нљђгове