Za jedinstvo i slobodu

Кроз столеј Ни ровстр О бедеме

И химну ти

Векове ће многе прн заборав скрити Али прошлост твоја велика и часна, Се нама и у нама вечито ће бити

Светла као звезда никад љ Н

о У!

Наше драго Скопље Нова надо, славо из м дана, Ти ћеш опет свога дочекати“ Цара

Као што си негда Силнога Душана.

Брестовац, 1827. год.

На Голготи,

Преко дивљих арбанашких гора, Док снег пада, хладан сдуден бије, Ветар дува са далеких мора | Свуда своју смртну студен сије,

Хуче горе, тресу се планине

Уске стазе стрмом стрмом воде, Тама скрива брда и долине, | Кроз ту таму српске чете ходе, 25

• Преморене и клонуле тешко, Хлеба нема, малаксале груди, Изнемогло срдашце витешко,

__Хладно му је од велике студи.

Ништа нема дух да им оживи Кроз Голготу сем наде и вере,