Zakon o uređenju Direkcije srpskih državnih železnica : od 31. marta 1892. godine : sa izmenama i dopunama od 5 januara 1899 i 16 maja 1910 god. : važi od 23. juna 1910. god.

о8

вововођа, манипуланта воза, кондуктера, ложача, и кочничара, који имају право на пенсију кад наврше 95 година службе;

9. кад наврши 60 година живота;

3., кад због телесне или умне слабости за службу неспособан постане; и

4., кад због болести не би могао дуже од годину дана своје службене послове радити.

У свима побројаним случајевима, службеник се може и без његове молбе, а на предлог Железничког Одбора, ставити у пенсију.

Исто тако службеник се може ставити у пенсију сваки пут, кад год Железнички Одбор нађе, да интереси железничке службе то захтевају. Олужбеник, који је због слабости стављен у пенсију, може се поново вратити у службу, по општим одредбама о постављању службеника.

Пенсија почиње тећи од дана, кад се службеник разреши од дужности.

Члан 90.

Кад стални железнички званичник или влјжештељ умре, издаје се породици његовој једномесечна плата из пенсионог фонда у име трош= кова око сахране.

Породици умрлог сталног званичника или служитеља, која није по чл. 115. овога закона стекла право на пенсију, враћа се све што је умрли службеник положио у пенсмони фонд, по одбитку исплаћене једномесечне плате за сахрану.