Zakoni o poljoprivrednom uređenju Sjedinjenih Američkih Država

XII

II

За велика зла, велика средства! Американцн су се озбиљно бацили на посао и њихово законодавство које се односи на сузбијање кризе износи данас неких 15.000 штампаних страна. Ствар од великог значаја, скоро сви овп закони издати су од централне владе и простиру се на читаву Унију. До сада је на пољу економије скоро све било остављено приватној иницијативи. У колшсо су јавне власти нешто предузимале, прави рад обављале су поједине државе, а дентрална министарства су била више статистички и пропагандистичкн уреди него права административна и руководна тела. Ваља додати да је земља огромна, а да чиновници немају ни довољно стручности ни довољно независности према богаташима да би били сигурни органи једног координационог центра. Не заборавимо, најзад, да је Америка већ одавно земља чиновнпчке корупдије, где се за новап може свршити многи незаконнт посао. Није дакле било лако предузети једну планску привреду тако великог стила као што је »амерички експерименат« са Рузвелтом. Што се тиче рада на обнови и помагању пољопривреде, треба рећи да је ту могло ићи нешто лакше, с обзиром на велику и густу мрежу разних пољопривредних »агенција«, државних колежа, покрајинских »агената«, сервиса за предавања који су у сталном додиру са фармерима и лако су могли постати сарадницнма једног енергичног и окретног министра пољопривреде какав је Хенри Валас. Пољопривреда је имала срећу да њене законике нису правилн »велики«, т. ј. крупни капиталисти, заинтересовани у злоупотребама »старог режима«. Зато је можда