Zakoni o poljoprivrednom uređenju Sjedinjenih Američkih Država

XI

се некако одуже њихове презадужене европске Јиуштерије. Овим економским и социјалним невољама које је ваљало лечити, надодају се чисто арнродне недаће против којих је борба сасвим друге природе. Сједињене Државе много страдају од јаких ветрова и дуготрајне суше. Ветрови дижу разорану земљу са њива и покривају хиљаде и хиљаде квадратних километара облацима густе прашине. Кад се ова прашина помеша са кишом, онда преко читавих држава пада блато из неба, допируки до самог Вашингтона. Услед пустошења шуме и разоравања све већих површина, ова појава бива све опаснија и штетнија. Велика суша од 1934 помогла је нехотице Рузвелтову политику која је ишла за тим да ограничи количипе пољопривредних производа. Алн она је била тако свирепа у половини Уније, у 24 државе, да је скоро уништила сточну храну за зиму, те је морао бити дозвољен увоз са стране. 1935 суша и прашина поновили су се, и тако је онеспособљено за културу преко 100 милиона акра земљишта. Ове природне неоогоде имају за законодавца двострук значај. Пре свега, у пољопривреди је врло тешко сароводншн илансш рад због природних непогода које могу наићи; колико је то несразмерно теже у великим земљама као што су С. А. Д. где непогоде узимају дивовске размере! Затим, лоред чисто економских и социјалних мера, јавном старању се намећу велики јавни радови у циљу заштите земљишта од ветрова, од бујица, као ш од ерозије услед разних узрока. У последње време, у америчкој јавности све се више говори о томе како земљиште губи своју плодност и како ]г читав континент у опасности.