Zakoni o poljoprivrednom uređenju Sjedinjenih Američkih Država

XIX

она се смањила. И сами фабрички радници нису добро прошли, пошто су индустријалци повећали број разбоја који је додељен поједином раднику, док су наднице остале исте или су чак скресане. У јесен 1934, избили су велики раднички штрајкови и други сукоби: то је био највидљивији плод Бенкхедовог закона о памуку и других мера које су предузимане у истом смислу. Једину корист су извукли велики поседнпци плантажа, потомци истих онах јужњака који су 1861 хтели да се одцепе од, осталих држава само зато што је претседник Линколн хтео да укине ропство-.. Важнија од непосредних резултата законских прописа о памуку јесте чињеница да се држава једном умешала у ову областкојаје стотинама година била препуштена примитивним и модерним феудалцимајужних држава, који су своју неограничену власг према црнцима пренели у новије време на саме белце. Досадашњи текстови не праве разлику између »произвођача«, т.ј. власника земљишта, и наполичара и малих закупаца и њихових радника. Тачније, они више воде рачуна о производњи него о људима који се њоме стварно баве. То је главна. слабост овога законодавства. Али то се може поправити. Кад их једном узме у своје руке и веже их за себе, држава ће наћи начина да им наметнедрукчије уговоре о наполици и о закупу, као и да регулише наднице и услове рада, Велика је промена у америчком привредном животу и то штосу површине засађене памуком под контролом државе, не само за време првих радова него и после,. кад се памук »дроби« и ставља у бале, када се спрема и износи на земаљско и међународно тржиште. Ма да казне још нису сувише високе, за.