Zakoni o poljoprivrednom uređenju Sjedinjenih Američkih Država

XXIII

Додније се поступило са мање вервозе и са више плана, у циљу да се смаљи број свиња и у исто време ограничи величина кукурузом засејаних површина. Произвођачи су позвани да направе са администрапијом уговоре о одштетп. Општи план је био да се површина под кукурузом смањи за 20%, а да се количина свиња смањи за 25%. Влада је имала да плати свакоме одговарајућу одштету. Операција је стала неких 60 милиона долара, али је производња кукуруза смањења за 40%, а идуће, 1934, заклано је нових 6 нилиона прасади и 200.000 крмача. Како су се у јавности појавиле многе критике против таквог поступка, влада је организовала прави плебисцит међу произвођачима, око пола милиона фармера који се баве сејањем кукуруза и гајењем свиња, и већина од 70% изјаснила се за владине методе. Приликом другог референдума, који је обављен следеће године повољна већина је изнела 86'3%. Касније је сама влада донела одлуку да се повећају произведене количине, пошто је главни циљ постигнут подизањем цена. Крајем 1936 престало се у опште са ограничавањем. На примеру кукуруза и свиња могло се јасно видети како у пракси изгледа америчка политика у пољопривредној производњи. Случај са плебисцитом међу фармерима није најмање занимљив. Са пшеннцом, поступак је много простији. Ту се још 1927 осетила потреба за ограничењем, али прави рад на томе почет је тек после 1933, Понуђено је произвођачима да смање своју производњу, а држава их је обештећивала на тај начин што су добијали 54% вредности мање пропзведеног жита, према њиховој жетви у годинама 1930-2 које су узете као основица. За економску годину 1934-5