Zakoni o poljoprivrednom uređenju Sjedinjenih Američkih Država

XXX

била приватном капитализму без контроле, са монокултуром која је исцрпљивала земљиште и отварала врата кризи, док је необуздана река носила читаве фарме, претварала оранице у голет. Предузети су великн радови за подизање насипа, брана, електричних централа, путева, телефонских линија. Врховни Суд је ово предузеће огласио за незаконито, забранио му да продаје електричну енергију појединим домовима, фармама, творницама. Али, како добро примећује г. Хуг-Џонс, никаква судска одлука неће моћи да уклони страховнте количнне камена, цемента и другог материјала који је претворен у благотворне и спасоносне бетонске и гвоздене радове...

VI

Северна Америка није више ни у чијим очима рај без сенке. Посматрачи који долазе отуда сведоче, напротив, да тамо ~стоје једно поред другог, мнрно и ведро, најстраховитија беда и најбеснији луксуз". 3 Године кризе откриле су све мане једнога система који је раније био услов напредовања, а касније се претворио у извор вапијућих неправди п безмерних лудости. Претседник Рузвелт узео је да ограничи недела економског либерализма, да обузда свемоћ фннансиског, трговачког и индустриског капитала, да бар у неколико смањи друштвену неједнакост, најзад да заустави пропадање природних и људских богатстава. Постављају се, поводом његових огледа, три питања: шта је постнгнуто мерама које су предузете за последњих

3 1-01т Козеп*4оск Ргапск, „к’ехр6пепсе КоозеуеК" и ЈтепШгез, 11. к’6сопогпЈдие е! 1е Рагlз, Аlсап, 1937, стр. 82; вид. такође стр. 77—101.