Zakoni o poljoprivrednom uređenju Sjedinjenih Američkih Država

што поједине државе које сачињавају богато сазвежђе америчке заставе љубоморно чувају своју независност у погледу законодавства, не само од Представничке Куће већ и од самог Конгреса. Ни у једној земљи ваљда не постоји толико обиље покрајинских закона и уредаба; како сада збрисати делу ту традицију и завести јединствене законе које претпоставља планска привреда? У индустрији које како, али организовати пољоарнвреду, и то у једно доба када тек ретки појединци, више ром ансиј ери као Џек Лондон, песници као У о лт Хуитман, социолози, често странци, као Питирим Сорокин, почињу да увиђају важност пољопривреде за једну земљу опијену техничким и индустриским »рекордима«, организовати плански и одозго америчку пољопривреду изгледало је хтети нешто немогућно чак и на континенту свих могућности. Најзад, америчка пољопривреда је у свима очима била оличење оног големог и бесконачног богатства америчке природе, бујне и младе као прашума, нетакнуте као прерија. Била је нужна сва силина и наглост којом је рупила ирнвредна крнза усред стварног и привредног благостања чувене »ере просперитета«, као гром из ведра неба, па да млади и снажни организам реагира, не само да се брани, већ да огледа један скок навише и унапред, у економском и социјалном погледу, Крах од 1929 изазвали су финансиски магнати и њихови берзански агенти, гомила спекуланата који су као паразити живели на томе организму, сисали га и исцрпљивали, док га нису нервирали до те мере, да се одлучио на борбу против њих, па макар упао у мрежу једног етатизма од кога Американци зебу још од времена претсе-

VII