Zakoni o poljoprivrednom uređenju Sjedinjenih Američkih Država

VIII

дника Џеферсона. Кад се говори о »Рузвелтовој револуцији« не треба заборавити да су прилнке сазреле толико да људи баш у име слободе и американског индивидуализма примају и траже државни надзор над толиким индустриским предузећима. У име истог начела, онн данас пристају на јачање централне власти, од чега су толико страховали од самог стварања Републике. У осталом, криза је скоро уништила финансије појединих држава, и »мешање« средишне владе је за њих више благодат него несрећа. »Походи гладних« на велике градове узвитлали су над главама капиталиста баук соцнјалне револуције оне праве, извођене одоздо —: каква згода за њих што се нашао један паметан човек да уведе ред и умири незадовољне масе не мењајући суштину ствари! Сва жестина кризе осетила се 1932, када је број незапосленнх прешао десет милиона особа. Конгрес је морао да изгласа те године неких 300 милиона долара позајмице појединим државама, од чега је отишло скоро 200 мил. на помагање незапослених и на јавне радове у истом циљу. Две године доцвије, издаци у те сврхе попели су се на 6 милијарди долара. Ваља рећи да је посао реконструкције почео г. Хувер, претходник Рузвелтов. За стабилизацију цена у пољопривреди републиканскавлада г. Хувера створила је РеОега! Рагш Воагг!. Ова пољопрпвредна дирекција претрпела је потпун неуспех: није спречила пад цена, а допустила је да се извесни спекуланти скандалозно обогате на штету државне касе. То је страховито утицало на фармере и они су се у великој мери због тога окренули противу Хувера и на претседничким изборима напустили републиканску странку коју су