Zakonodavstvo Stefana Dušana cara Srba i Grka

108 — =

Од тога богаства правних одредаба није Матија Властар "много унео у своју Синтагму — само 14 одредаба, — ипак је год њих начинио засебну главу А—4 под истим насловом што и у свим наведеним зборницима: Пер: Фуораа хол прао«ог. То је једна од немногих глава, у коју нису ушла никаква црквена правила, него само световни закони; зато је она на почетку већ добила наслов Мошо, који је у српској ПС преведен као „Вакони градецти или чак Закони царкеши.)

Зато није та глава ништа изгубила при скраћивању Синтагме. У СС. ушла је она као гл. А—6. О коџплеенји и продами, без икаквих промена у садржају или у стилу. Једина је раз„лика, што је у СС. избрисан општи наслов: Закони градсцш (царсцти), али пред појединим члановима понавља се наслов Закон (11 пута). 8

а) Капара. На првом месту налази се одредба о перфектности уговора куповине, о значају сагласности воље, и о капари. Ту је познато правило [05]. 3, 23, да купац губи капару у случају да је уговор раскинут његовом кривицом; у "случају да је кривица до продавца, онај враћа дуплу капару.) "То је правило без сумње одавна важило на Балкану. Србима било је познато већ из светосавског превода Номоканона,) познато је и далматинским статутима ХШ века — Дубровачкоме и Корчуланскоме“); познато је и садашњем обичајном шраву Јужних Словена) као што, сачувано у Шестокнижију Арменопула, важи и за Румунију, Бесарабију и Грчку.)

Немамо ни једне исправе из старог српског права, која би потврђивала нама важност тог правила у Душаново доба;

1) в. изд. Нов. Синт. стр. 79 у рук. Пшин. и Вифеон. стоји Закони градсши царбсецги (тако и у Струшк. ПС.) Обраћамо пажњу на то, што навод у чл. 101 ДЗ „како пише у Законику светих отаца у градсцих гранах“ не треба дакле да се односи на . Закон Градски (= Прохирон) у саставу Номоканона (како је мислио Зигељ, ор. с. 993), него на световне законе Синтагме.

2) ех Тћеорћло.

8) Уп. изд. Н. Дучића Гласник 11 од. УШ стр. 64. (превод Прохирона).,

+) Ипак за куповину од незнатне вредности нема одустаје (регпшеге поп роз5!. 56 Сиг2. ХХХТМ). Неки статути стоје на другом гледишту, да после предаје капаре у опште нема одустаје (51. Зсага. М!).

5) Мазиг. Рпп 560, уп. Вогта с, Огадја, 452—456, нарочито одговори из Стубица, из Задар. окр., из Сиња, Конавала, Херцеговине, Боке, Катунске „нахије и Шапца.

5) Нагтеп. ТИ, 3, 20.