Zakonodavstvo Stefana Dušana cara Srba i Grka

111

и за следеће векове.) Она разликује чак пет разреда сувла"сника и суседа, којим припада право првенства и доноси подробна правила о начину остваривања тог права“) Током времена излази пореско јемство из употребе, ипак се право пречег купна само по себи одржало, као повластица рођака и суседа, не само у средњем веку, него и у новије време, у Грчкој и Румунији.

Чл. 10 и 1 3Ј доносе врло кратке одрелбе о праву прече купње, и што је значајно, нису оне превод неког грчког текста, него самостална српска редакција најважнијих одредаба. Чл. 10 3Ј то је кратка и доста нејасна одредба о томе да је свака продаја туђинцу („надворном човеку“) у селу ништавна. Уговор може бити раскинут и купац добија натраг само положен новац. Чл. 11 је много јаснији, јер тачно говори о сеоској некретности“) и прописује дужност продавца да „обличи ближиком и обвшником“ (= рођацима и члановима општине); у случају да они не купе, може ималац да прода «своје земљиште и „надворном човеку“. Ако је продао туђинцу тајно, без претходне пријаве, могу суседи и рођаци да пониште продају у року до 10 година и да врате купцу само његову цену.

Те су одредбе без сумње важиле у аграрним односима Душанове државе и у доцнијим вековима код Срба. То се види из тога, што се оне јављају и у прерадама Душанова законодавства у ХУП и у ХУШ веку и чак с неким допунама. Напр. у Раваничкој редакцији најасне речи чл. 10 „какову лобо вешњ“ замењене су тачнијим изразом „у селу коло вешњђ недвижиму, домБ или башцину“. Дакле редакторима ХИП в. јасно је да се тај члан односи исто као и чл. 1], само на продају некретнина.) На крају чл. 11 додате су неке речи о томе да сељаци немају права прекупа ако нису после пријаве земљиште купили. Нешто је друкчије стилизован тај члан у

1) расћ. СоП. 111 Мом. 2.

2) Најбоља анализа те Новеле у Хасћ. безсћа. 214—222. Потребна је пријава продавца о његовој намери. Од дана пријаве могу суседи да у току тридесет дана цену положе и земљу узму. Ако је сусед одсутан или малолетан, имају стараоци 4 месеца рока.

3) Док чл. 10 3Ј вели „какову лобо вбињ“, дакле и сваку покретну ствар»

+) В. Раван. текст Флор. Прил. 57 (исто у Соф,, Тек, ес; у Грбаљском тогрешно „којо стварђ невићену, кућу или башину“ чл. 11).