Zakonodavstvo Stefana Dušana cara Srba i Grka

112

Раковачкој редакцији г. 1700. Ту се стављају на прво место „обвшцникн“ а потом „конбшти“. Они имају право прекупаниу случају пријаве, али само у току 4 месеца од дана пријаве. То је одредба, која се не налази у другим преписима 3Ј, и која има неке везе са Новелом Романа Лакапена.“) У случају да је продаја била без пријаве, остаје и у Раков. редакцији право прекупа у току 10 година.

Право прече купње остало је и у обичајном праву Срба и Бугара у облицима врло сличним оним у Зак. Јустинијана.

Чл. 15 Првог Црногорског Законика (а за њим и чл. 45 Другог Законика 1855 г.) стилизацијом својом доста је близак члану 11 3) Ипак интересантно је да ја Црногорски Законик уопште неће да зна за продају сеоске некретности туђинцу, него установљава четири класе: најпре треба продавац да понуди „своју близику“, затим „мергинаша, т.ј. раздионика од баштине“, затим нека продаје кому може „у своје село“ или у „своје племе“. Српски Грађански Законик г. 184 у члановима 670—676, засниваним на обичајном праву, зна за три класе лица којим припада право првенства. То су 1) смесници или заједничари, 2) родбина најближа и 3) суседи први или комшије. :

Видимо да су одредбе Црногорског и Српског Законика чак сложеније него одредбе. 3Ј (које познају само „ближике и обђшнике“) и са својим четири (одн. три) класе повлашћених лица нешто се више приближавају Новели г. 929. Многобројни одговори у Богишићевој Отадј! показују да је право: прече купње добро познато обичајном праву у Бугарској, у Србији, у Босни, у Црној Гори, Далмацији и Хрватској.3) Познат је тај обичај, нарочито свечана понуда „всим ближним и далним и ких пристоји“ и Хрватској ХМ века.) Нећемо улазити у питање да ли је та последња појава у вези с византијским правом или је самостално словенска.5) Али што се

1) Она даје 4 месеца од дне пријаве стараоцима малолетних или од сутних суседа, Дасп. (6.221 тамо и други случајеви кад се примењује рок: од 4 месеца, уп, чл. 14 3Ј Раков. Флор. Прил. 214.

>) в. Н. Лтебек. Зуод хакћу зјоуапзкусћ, стр. 355 и 374.

5) Огадја, зћг. 464 —465, у Бугарској — понуда „рођацима и суседима“,

9 1448 у Рмању, 1484 у Тржићу, 1495 у Лици, 1499 и др. (М, Мбјиг. М, 175, 294, 417, 423), али ти примери тичу се само племенштина.

5) Упор. подробна расправљања У, Магигатеба, Рппоз ТУ, 560—575.