Zakonodavstvo Stefana Dušana cara Srba i Grka

тиче српског права, можемо се сложити са Ст. Новаковићем, који вели „да је обичај о праву првенства у куповини постао најпре у византијском праву; да је потом ушао у практику међу нашим народом, где се год он под непосредном византијском влашћу находио; да је с осталим византијским законима и установама ушао и у писано право у нашој средњевековној држави; а да се и с једне и с друге стране раширио по народу толико да је постао правним народним обичајем, у ком се облику и сачувао до нашега времена. Али... нећемо порицати, да су словенски појмови о породици, о породичној а у неким облицима и о сеоској заједници непокретног имања били врло погодно земљиште за ову правну наредбу. Ако је у Византинаца та наредба постала ради порескога јемства, међу Словенима су јој у прилог дошли и појмови о својини и породици, те су јој додали нове снаге за одржање“)

8 3. Поклон.

Поклон т.ј. уступање права својине из чисте дарежљивости с намером да се обдарени обогати, заузима у византијском праву много више места него у садашњем. То је у старо време један од најважнијих начина стицања права својине, и византијско право (као и римско) доноси доста одредаба и о дЧопано тог сацза, и о дЧопано !тјег уту05, с нарочитим обзиром на дарове између супруга.) Тако налазимо у Еклози гл. ЈУ. Ре аопанопђиз рег 5епрштат уе! зтпе зеспршта Таснз, у Прохирону засебну главу М]. Ре допаношђиз апје пирбаз, гл. Х. Пе допаНошђиз шеег упшт ег ихогет, гл. ХИ. Ре аопанотђив, гл. ХШ. Пе теуосапс допанотђиз : неке одредбе о поклону налазе се још у гл. ХХХГи ХХХП Прохирона. Исте одредбе налазимо са многим допунама и у доцнијим зборницима, напр. у Ерапароре апста.з)

И Матија Властар унео је у своју ПС. засебну главу А—13. Пер! борефу.“) У ту је главу скупио само пет законских чланака из разних места Прохирона. Та је глава без промене пренета

7) Год. Чупића, 1Х, 233 —234.

7) в. Салковски, Институције 408—412.

5) Напр. гл. ХУШ. Ерап. аисјае. Пе ФопаНолфђив штег угит еј ихогет има 36 члана, док иста у Ргосћ. (.. Х) — само 13 члана.

%) Исти је наслов у Ргосћ. ХИ.