Zakonodavstvo Stefana Dušana cara Srba i Grka

18

тиче српског права, можемо се сложити са Ст. Новаковићем, који вели „да је обичај о праву првенства у куповини постао најпре у византијском праву; да је потом ушао у практику међу нашим народом, где се год он под непосредном византијском влашћу находио; да је с осталим византијским законима и установама ушао и у писано право у нашој средњевековној држави; а да се и с једне и с друге стране раширио по народу толико да је постао правним народним обичајем, у ком се облику и сачувао до нашега времена. Али... нећемо порицати, да су словенски појмови о породици, о породичној а у неким облицима и о сеоској заједници непокретног имања били врло погодно земљиште за ову правну наредбу. Ако је у Византинаца та наредба постала ради порескога јемства, међу Словенима су јој у прилог дошли и појмови о својини и породици, те су јој додали нове снаге за одржање“)

8 3. Поклон.

Поклон т.ј. уступање права својине из чисте дарежљивости с намером да се обдарени обогати, заузима у византијском праву много више места него у садашњем. То је у старо време један од најважнијих начина стицања права својине, и византијско право (као и римско) доноси доста одредаба и о дЧопано тог сацза, и о дЧопано !тјег уту05, с нарочитим обзиром на дарове између супруга.) Тако налазимо у Еклози гл. ЈУ. Ре аопанопђиз рег 5епрштат уе! зтпе зеспршта Таснз, у Прохирону засебну главу М]. Ре допаношђиз апје пирбаз, гл. Х. Пе допаНошђиз шеег упшт ег ихогет, гл. ХИ. Ре аопанотђив, гл. ХШ. Пе теуосапс допанотђиз : неке одредбе о поклону налазе се још у гл. ХХХГи ХХХП Прохирона. Исте одредбе налазимо са многим допунама и у доцнијим зборницима, напр. у Ерапароре апста.з)

И Матија Властар унео је у своју ПС. засебну главу А—13. Пер! борефу.“) У ту је главу скупио само пет законских чланака из разних места Прохирона. Та је глава без промене пренета

7) Год. Чупића, 1Х, 233 —234.

о

7) в. Салковски, Институције 408—412.

5) Напр. гл. ХУШ. Ерап. аисјае. Пе ФопаНолфђив штег угит еј ихогет има 36 члана, док иста у Ргосћ. (.. Х) — само 13 члана.

%) Исти је наслов у Ргосћ. ХИ.